Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Kako naučiti dete da se zaštiti od nasilja

Živimo u vremenu u kome su različiti oblici nasilja postali svakodnevna pojava. Iako sveobuhvatna zaštita ne postoji, nemojte čekati da vaše dete postane žrtva, naučite ga kako da prepozna nasilje i reaguje na njega.

 Izvor: Foto: Living4media

Pokazatelji nasilja

Fizički pokazatelji koji ukazuju na potencijalno nasilje su veoma brojni, individualni, i zavise od uzrasta deteta, oblika nasilja, dužine trajanja nasilja...

To su: povučenost u sebe, koja traje danima (nije tipična za manje stresne situacije kao što su loše ocene i slično), razdražljivost zbog sitnica, nedostatak koncentracije, nagle promene raspoloženja, poremećaji u ishrani, nesanica ili, protivno tome, prevelika potreba za spavanjem. Upozorenje može da bude i opsesivno pranje ruku i čišćenje (psihološki nesvestan pokušaj da se opere ono što je bilo), naglo popuštanje što se tiče školskog uspeha, strahovi od do tada prijateljski prihvatane poznate osobe... U slučaju seksualnog zlostavljanja, česti su stomačni bolovi, bolovi u donjem delu stomaka, modrice u predelu genitalija, mokrenje u krevetu, hormonalni poremećaji, često i bolno uriniranje.

Razgovor

Detetu koje trpi nasilje nije lako da se poveri. Ono ponekad čeka da neko "prepozna" ono što preživljava i da neko drugi odreaguje. Pomozite mu i podržite ga da sa vama podeli svoja osećanja. Budite svesni da, kada vam se poveri kao svojim roditeljima, dakle osobama u koje ima najviše poverenja, ono izražava potrebu za vašom pomoći. 

Aktivno saslušajte dete. Pored onog što vam saopštava rečima, usredsredite se i na ono što vam poručuje neverbalnim putem (telesnim stavom, tonom glasa, pogledom, gestikulacijama). Pokažite mu da imate dovoljno vremena i strpljenja za njega. 

Fokusirajte se. Okrenite se prema detetu kada mu se obraćate, gledajte ga u oči i nemojte da ga prekidate dok govori. Njemu je potrebno da ga saslušate, a ne da odmah „istrčite“ sa ponuđenim rešenjem. Dozvolite mu da ispriča sve što želi. Nemojte da mu „upadate“ u reč, raspravljate, kritikujete.  

Lično viđenje. Dopustite detetu da ispriča događaj onako kako ga je ono doživelo. Nemojte da nastojite da vam u prvoj rečenici otkrije identitet svog „mučitelja“. Naime, ako odmah počnete da ga zapitkujete o identitetu nasilnika, ono će to doživeti kao da ste tražili da vam saopšti svoj najveći strah na početku, a tek potom da ispriča sve po redu. Budite strpljivi. 

Dalje otvaranje. Povremeno se uključite rečima ili rečenicama koje podstiču dete na dalju priču: „Shvatam! Nastavi... Stvarno? Aha, znači...“. Da biste potvrdili koliko ste ispravno razumeli, povremeno ponovite: „Nisam siguran da li sam te dobro razumeo, ali čini mi se da...“, ili: „Zvuči kao da si se osećao povređenim zato što...“.

Detetova osećanja. Bez obzira koliko ste sami u tom trenutku uplašeni, preusmerite pažnju na dete i njegova osećanja a ne sopstvena. Recite mu: „Vidim da ti je teško“, „Mislim da razumem koliko te je to pogodilo“, „I meni bi bilo teško da mi se to dogodilo“…

Inicijativa. Omogućite detetu incijativu i pokušajte da ga usmeravate da do rešenja dođe samostalno. Pitajte ga: „Šta ćeš sada da učiniš?“, ili: „Šta misliš, šta bi mogao da uradiš da bi se osećao bolje?“.

Samokontrola. Ukoliko usled nervoze ili straha počnete da šarate olovkom, perete sudove, ili da svaki čas menjate kanale na TV-u, bez obzira što to ne želite, time šaljete detetu poruku da vas njegova priča ne zanima. Kontrolišite sopstveno ponašanje.

Inicijalizacija u toku...

Komentari 0

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Vesti

Porodica