Jednogodišnja devojčica pre nekoliko dana se utopila u gumenom, dečjem bazenu u mestu Zmajevo kod Sombora. Svake godine desi se poneka tragedija sa utapanjem, a da bi se to izbeglo, stručnjaci su ponovo upozorili na mere predostrožnosti.
U emsiji "150 minuta" na TV Prva, na ovu temu je govorila pulmolog dr Snežana Rsovac iz Univerzitetske dečje klinike Tiršova, koja je pojasnila do kada je deci potreban nadzor u bazenima – čak i onim najmanjim gumenim.
"Kada govorimo o tom razvoju, mi kupamo bebe pod nadzorom, znaju roditelji i način na koji se beba postavlja u kadice kada se obavlja kupanje. Dete sve dok ne sedi samo, samostalno, a to nije pre 12. meseca da bude potpuno čvrsto oslonjeno, da nema razloga da brinete da li će se okrenuti ili ne, nije spremno da samostalno sedi bez nadzora. U tom periodu od 12 do 18 meseci ono već počinje da hoda, od 18. do 24. meseca u potpunosti savladava hodanje, kada pričamo o normalnom razvoju, sedenju, korišćenju motorike koja je gruba.
Kada može da pliva? Ako pustite odmah po rođenju bebu u vodu, ona će zbog intrauterinog boravka u jednoj tečnosti u kojoj je provela devet meseci, po automatizmu pokrenuti neke pokrete koji podsećaju na plivanje. To su nesvesne radnje, automatizmi. Pre treće godine dete nije sposobno da savladava komandu i učenje plivanja, to je neki opseg između 3. i 4. godine da se započne podučavanje plivanju i to pod nadzorom instruktora, roditelji da izbegavaju da ih sami uče.
Deca pre treće godine moraju biti pod stalnim nadzorom, a i deca predškolskog uzrasta, bez obzira, i kada nauče da plivaju, takođe moraju biti pod nadzorom starijih osoba iz razloga što ne znate nikad šta će se desiti. Kao što preduzimamo sve mere da se ne povrede u kući što se tiče utičnica, stepenica, tako isto i kada je plivanje u pitanju", rekla je dr Rsovac.
Na pitanje da li je deci potrebno stavljati mišiće ili šlaufe kada se kupaju u malim, gumenim bazenima, uz nadzor roditelja, Dragan Kerkez iz Udruženja spasilaca na vodi Srbije kaže da je važno jedino prisustvo roditelja, pratioca ili staratelja, te da nikakva pomagala nisu potrebna.
"Bez obzira na sva moguća današnja pomagala, neophodno je prisustvo svakog sekunda uz dete, tu nema govora o nekakvim tehnikama, nameštanju niti nečemu sličnom", rekao je spasilac, pa izneo poražavajuće podatke Svetske zdravstvene organizacije.
"Podaci koje ima SZO su poražavajući i oni nam mnogo toga govore, kažu na primer da imamo oko 265.000 utapanja na godišnjem nivou i da polovinu toga čine utopljenici do 15. godine. U okviru te brojke, kaže se opet da je velika većina onih do šeste godine, to vam sve govori".
Govoreći o boravku deteta starog između 12 i 18 meseci u malom dečjem bazenu, dr Rsovac je istakla da mu je potreban nadzor.
"Dete u tom uzrastu sedi, ali može da izgubi ravnotežu i sklizne, a deca već u 13 cenntimetara vode ne mogu da oslobode disajni put i voda uđe u pluća", rekla je doktorka, pa objasnila da li je dete tog uzrasta svesno da guta vodu.
"Ono jeste svesno u određenoj meri, ali njegova motorika da se oslobodi disajni put nije dovoljno razvijena. Dakle, mi imamo refleks gutanja sa kojim se rađamo i koji omogućava da refleks gutanja i disanja bude sinhronizovan i da se ne zagrcne. Kada govorimo o maloj deci, do dve godine, nikakav šlauf ili ta pomagala neće možda ni biti potpuna sigurnost. Sve to uvek mora uz nadzor starijih osoba".
Pulmolog je objasnila i šta roditelji treba da urade ukoliko se desi da dete sklizne u bazenu dok je pod njihovim nadzorom.
"Ako dete aspirira vodu, to znači da mu je voda ušla u disajne puteve, ono počinje da kašlje, ne može da diše, odmah se dete vadi iz vode. Kada je malo dete, dovoljno je da se okrene i malo pljusne po leđima, između lopatica. Ako je već došlo do prestanka disanja, onda se sprovode mere reanimacije", poručila je dr Rsovac.
BONUS VIDEO: