- Deljenje fotografija dece na društvenim mrežama može da bude opasno.
- Postoji još jedna, možda i opasnija stvar od deljenja fotografija onlajn.
Treba li uopšte još nekom istaći da nije poželjno ni dobro, a ponajmanje sigurno objavljivati fotografije svoje dece na društvenim mrežama? Ne treba, jer svi to, sigurni smo, znamo. Pitanje je samo hoće li roditelj ili staratelj poslušati ovakav savet ili će ići po svome, pa smatrati da objavljivanje fotografija onlajn nije veliki problem.
Ali, jesu li samo fotografije problem? Stručnjaci kažu da je problem mnogo širi, te da moramo da pazimo i na ostale detalje koje objavljujemo – odnosno ne objavljujemo. Na australijskom portalu ABC.net pitali su Džoen Orlando, istraživačicu digitalne bezbednosti na Univerzitetu "Vestern Sidnej" o ovoj temi, a ona je rekla da roditelji definitivno postaju pažljiviji u pogledu onoga što objavljuju i koliko često.
Orlando kaže da često "najopasniji mogu biti podeljeni mali detalji". Ponekad su to detalji na fotografiji, neki natpis ili komentari prijatelja i porodice koji mogu mnogo da otkriju o detetu, kaže ona. Na primer, fotografija sa časa plesa može da uključuje natpis koji će otkriti gde dete pohađa časove plesa. Neko će od prijatelja možda napisati: "Volimo plesnu školu XY!" i otkriti u koju školu ide dete. Tu su i druge stvari, kaže dr. Orlando. Ako napišemo nešto poput "nije baš sjajna u plesu, ali mi se stalno trudimo, ona je plesačica", tako otkrivamo nešto o karakteru deteta, dajemo da se nasluti nešto što će odrediti tuđe mišljenje o tom detetu.
Ti detalji mogu da stvore sliku identiteta, načina života i ličnosti deteta, a to može da ga prati kroz život kako odrasta. Dr Orlando kaže da veštačka inteligencija može da sprovodi provere prošlosti ljudi i iskopa sadržaj koji je čak i izbrisan s platforme društvenih medija, na primer. Deca ne mogu da daju informisani pristanak o tome šta roditelji dele o njima na internetu, kaže ona, i kasnije mogu da osećaju da je to bilo "narušavanje privatnosti". Odnosi se to, kaže, i na zdravstveno stanje deteta.
"Možete razumeti zašto ljudi to rade, ali u tim impulsivnim trenucima delimo ponekad stvarno intimne detalje o životima naše dece. Recimo da se ispostavi da je reč o hroničnom zdravstvenom stanju koje dugoročno utiče na dete, kasnije bi moglio da pomisli: 'Nisam hteo da ljudi znaju to o mom životu.'"
Ako silno želimo da podelimo fotografije, sigurniji je način definitivno podeliti ih u porodičnom grupnom četu. Nije isto, nije takođe potpuno sigurno, ali je daleko sigurnije, savetuje Nikolas Kara, direktor Centra za digitalne kulture i društva na Univerzitetu Kvinslend. "Razmislite više o tome kako upravljamo tim onlajn krugovima? Na gotovo isti način na koji njima upravljamo u svakodnevnom životu. Postoje stvari koje bismo rekli o svojoj porodici svojoj porodici, ali ne i kolegama na poslu, na primer", kaže Kara.
Ni emotikoni na licima dece nisu sigurni, osim ako ih postavimo pre nego što fotografiju postavimo na društvene mreže jer platforme imaju opciju da uklone to sa fotografije koja je uređena na samoj platformi. Na kraju svega - možda nije u potpunosti merodavno, ali je sasvim na mestu – pitajte dete za dopuštenje pre nego što nešto objavite. Čak i ako još ne mogu sasvim da razumeju šta to znači, nije sasvim bitno, ali to pomaže da se kod njih razvije formulacija pristanka i poštovanja.
U foto-galeriji pogledajte i najlepše citate Duška Radovića o odgajanju dece:
BONUS VIDEO:
(miss7mama.24sata.hr/Yumama/Nataša Zlatković)
