Kada buduće mame pripremaju stvari za bebu, pored odeće, flašica, laža i sličnih stvari, postoji i pregršt razne bebi opreme na tržištu koja im privuče pažnju. Trudnice često i dobiju na poklon razna pomagala za bebu, poput njihalica, dubaka, raznih guralica, ali ono što roditelji treba da znaju je da neka od ovih pomagala mogu da budu i štetna za decu.
Fizioterapeutkinja Snežana Milanović za Yumamu je objasnila kako neka od ovih pomagala mogu da utiču na razvoj dece.
"Danas bebe u prvoj godini života provode nedovoljno vremena na stomaku između ostalog zato što ih roditelji predugo drže uraznim nosiljkama, njihalicama, auto-sedištima, kolicima što je dovelo do pojave Container Syndroma. To je termin koji se koristi da opiše nedovoljan razvoj motoričkih veština kod beba kojima je onemogućeno spontano kretanje. Predug boravak uz ograničeno kretanje dovodi i do strukturalnih i promena u ponašanju deteta. U prinudnom položaju onemogućeni su pokreti istezanja, okretanja, posezanja, pomeranja u prostoru. Nedostaje im neophodno iskustvo kretanja protiv sile zemljine teže kako bi razvijali posturalnu stabilnost", rekla nam je Milanovićeva, pa navela konkretne posledice koje mogu da se jave:
"Ako je beba ranog uzrasta za posledicu će često imati i plagiocefaliju (zaravnjenu glavu), asimetriju lica i ograničenu pokretljivost vrata i glave. Razvoj vida je takođe ugrožen jer su pokreti očiju direktno vezani za pokrete glave, izostaje fokusiranje i razvoj akomodacije oka. Razvoj sluha može takođe da bude ugrožen jer zvuk ne dolazi iz različitih uglova i udaljenosti".
Iako stručnjaci poslednjih godina sve glasnije upozoravaju da deca ne treba da koriste dubak, i dalje ima roditelja koji ubacuju mališane u ovo pomagalo.
"Istraživanja su potvrdila da deca koja su koristila dubak kasne u razvoju mentalnih i motoričkih veština. Razna pomagala ne podstiču razvoj kao što mnogi roditelji misle i kako im se to često predstavlja. Deca koja su koristila dubak po pravilu kasnije prohodavaju i progovaraju od one koja nisu. U dupku deca ne vide svoja stopala, 'glava ne zna šta noge rade' što negativno utiče na percepciju dubine i vizuelnu obradu koja je kasnije od presudne važnosti za čitanje i pisanje, praćenje reda na stranici knjige", objašnjava Milanovićeva, napominjući da je korišćenje dupka i sličnih sprava velika prepreka u osamostaljivanju deteta.
"One suzbijaju prirodnu potrebu za kretanjem, uslovljavaju pogrešne šeme hoda i mogu da dovedu do pojave određenih deformiteta. Dete u hodalici ne koristi prirodne obrasce unakrskog kretanja, ruka-suprotna noga, što je važno za razvoj bilateralne integracije (sinhronizaciju leve i desne hemisfere mozga), razvoj fine motorike, ravnoteže, razvoj govora".
Fizioterapeutkinja Snežana Milanović upozorila je roditelje i da deca koja su neko vreme provela u hodalici kasnije mogu češće da padaju.
"Često se dešava da deca koja su neko vreme provela u hodalici, kada prohodaju padaju zbog gubitka ravnoteže i imaju poteškoća pri ustajanju. Ako, pritom, nisu prošla kroz fazu puzanja, problem će im predstavljati i savladavanje prepreka: zapinju o ivičnjake i pragove, a najčešće padaju na glavu, jer nisu naučila da se dočekaju na ruke. Sličan uticaj imaju i kaiševi za prohodavanje i slična pomagala".
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO: