Nije lako naučiti dete da se uspava samo, a mnogi roditelji dobijaju savete da stave mališana u krevetac i puste ga da plače, te da će tako samo zaspati i vremenom naučiti da spava sam.
Brojni stručnjaci upozoravaju da to nikako ne treba da se redi, među njima je i čuveni Gabor Mate, koji ističe da ostavljanje bebe da se isplače kako bi zaspala može loše da utiče na njen razvoj.
Sada je, međutim, na društvenim mrežama aktuelna i priča, napisana iz ugla bebe, koja će možda pomoći roditeljima da shvate kako se oseća dete koje je ostavljeno u krevecu, u mraku, da plače.
"Stavili su me u krevetac i zatvorili vrata, bilo je mračno. Prvo nisam razumela šta se dešava, pa sam se malo uplašila i počela sam da dozivam svoje roditelje. Vrata su se otvorila i pomislila sam ’konačno su došli po mene’, ali čula sam samo glas koji mi je izdaleka rekao: ’Ššššš, spavaj’. I dalje je bilo mračno, osećala sam se usamljeno i rešila sam opet da zovem roditelje. Izdaleka sam opet čula ’šššš, spavaj’.
Niko me nije zagrlio, ne vidim ni mamino lice, šta se dešava? Možda nisam bila dobra dobra? Opet čujem glas iz daljine: ’Ššššš, spavaj’.
Počela sam jako da plačem, možda ne mogu da me nađu, pa zato još nisu došli po mene. Ali, minuti prolaze i mojih roditelja još nema. Iz daljine i dalje povremeno čujem ’Šššššš, spavaj’.
Plačem iz sve snage, okrećem se, šutiram tražeći ruke moje mame, gde su? Nastaviću da plačem, znam da me vole i da će doći da me nađu.
Prolazi veče, a niko ne dolazi da me spasi. Mora da sinoć baš nisam bila dobra.
Prošla je cela nedelja, a oni i dalje ne čuju da plačem. Večeras su me stavili u krevetac i bila sam tiha, skoro da se nisam ni žalila jer koliko god da plačem, niko neće doći po mene. Biću tiha u mraku, čekaću zagrljaj roditelja, poljubac od mame. Nadam se da će večeras doći da me nađu", piše u priči objavljenoj na Fejsbuk stranici posvećenoj dojenju Mary lactancia.
"Možda ako na trenutak razmislimo kako se oseća dete koje je ostavljen u krevecu, u mraku, bez mogućnosti da odatle izađe i uzme ono što mu pripada – ljubav svojih roditelja – možda ćemo prestati da mislimo da je u redu da ostavimo dete da plače. Vaša beba ne manipuliše vama, već plače jer je to za nju jedini način komunikacije. Kada učimo dete da zaspi plačući, ne učimo ga da spava, već ga učimo da koliko god da plače i vrišti, niko neće doći po njega.
"Znam da ste umorni, roditelji. Znam da vam svi govore da ćete razmaziti dete, znam da se plašite da ga ne naviknete na ruke. Ali, uveravam vas da niko ne zaslužuje da ga ostavite da plače bez utehe, u mraku", piše u ovoj objavi.
BONUS VIDEO: