- Svetski dan prevremeno rođenih beba se obeležava svake godine 17. novembra.
- Ovo je priča o Matiji, dečaku koji je rođen u 27. nedelji trudnoće sa 1.180 grama, iz ugla njegove mame.
Roditelji prevremeno rođenih beba kažu da ko ne veruje u čuda, taj sigurno nije upoznao nijednog "palčića". I zaista, prevremeno rođene bebe su često pravi mali divovi, veliki borci u malom telu, koji se već na početku svog života susretnu sa brojnim izazovima, ali ponekad prevaziđu sva očekivanja.
Roditeljima prevremeno rođenih bebi nije nimalo lako, često su suočeni sa različitim dijagnozama i prognozama, bebe ponekad i mesecima ostaju na intenzivnoj nezi, a posebno plaši to što posledice prevremenog rođenja mogu da budu i dugoročne i vrlo ozbiljne. Ipak, nije uvek tako, pa ovi "palčići" često kasnije žive sasvim normalne živote.
Na Svetski dan prevremeno rođenih beba koji se svake godine obeležava 17. novembra, donosimo vam priču o jednom malom divu, Matiji, koji je rođen u 27. nedelji trudoće, sa 1.100 grama.
Priča o Matiji
"Naš sin je rođen u 27. nedelji gestacije. Trudnoća je bila normalna i na mom poslednjem lekarskom pregledu – samo nedelju dana pre porođaja – rečeno mi je da očekujem glatku i zdravu trudnoću. Ali nekoliko dana kasnije, probudila sam se i hitno sam morala do toaleta. Bilo me je sramota, mislila sam da sam izgubila kontrolu nad bešikom. Takođe sam imala bolove u stomaku", započinje priču ova mama za sajt Global foundation for the care of newborn infants.
Dvoje lekara opšte prakse rekli su joj da je u pitanju samo infekcija urinarnog trakta koja će se rešiti antibioticima. Međtim, nakon tri dana je počela da krvari i suprug ju je odmah odvezao u bolnicu.
"Tada smo saznali istinu – moj vodenjak je pukao nekoliko dana ranije i sada sam bila u aktivnom porođaju. Doktor me je pregledao i rekao reči koje nikada neću zaboraviti: 'Vidim mu kosu. Porođaj je počeo'. Samo četiri sata kasnije, u 23:31, 15. januara 2022. godine, rodio se naš sin Matija, težak 1.180 grama i dugačak 29 cm. Bio je umotan u plastični čaršav da ga greje i stavljen na moje grudi. Nikada neću zaboraviti taj trenutak - toplinu sinovljevog tela uz moje".
Dečak je nakon nekoliko trenutaka odveden na hitnu negu, a mama kaže da beba nije plakala, ali je držeći ga, osetila otkucaje Matijinog srca i njegovo disanje, mada sa poteškoćama.
"Rekla sam mužu da ga prati - našoj bebi je bio potreban tata. Uverila sam ga da sam dobro. Onda su me medicinske sestre pitale da li želim da dojim. Mislila sam da je prerano, ali uz njihovu pomoć, moje telo je proizvodilo mleko. To je bilo čudo. Kasnije se moj muž vratio sa lekarima i inkubatorom. Matija je bio umotan u zeleni peškir, okružen cevima i žicama. Prvi put sam ga držala i osećala sam se prestravljeno - plašila sam se da ću ga povrediti, nisam bila sigurna kako da čak i dodirnem sina".
U glavi samo jedno pitanje
"U tri sata ujutru pozvani smo da ga vidimo u sobi 209. Sećam se svakog detalja: plavih svetala, monitora i alarma, cevi za kiseonik, sitnih žica (žute, crvene, zelene) i trake za pritisak na njegovoj ruci. Osoblje je objasnilo protokole odeljenja za intenzivnu negu novorođenčadi - kako da koristimo našu karticu za vrata, proces dojenja, raspored izmlazavanja i pravila poseta.
Ali imala sam samo jedno pitanje: 'Hoću li ikada odvesti sina kući i izgraditi život sa njim?'
Odgovor lekara bio je: 'Naravno da hoćeš.'
Taj trenutak mi je dao nadu. I posle 90 dana na odeljenju intenzivne nege novorođenčadi, u 37. nedelji, naš sin je konačno došao kući", priča ova hrabra mama.
Izazovi sa kojima smo se suočili
"Skoro dve godine kasnije, ljudi i dalje pitaju šta smo osećali tokom tog vremena. Odgovor: prava bura emocija - strah, krivica, neizvesnost, nada, radost, sreća, otpornost i očaj.
Naše roditeljsko putovanje počelo je na način koji nikada nismo zamišljali. Morali smo da naučimo da brinemo o bebi tako maloj da nijedna prodavnica nije prodavala dovoljno male pelene. Naučili smo kako da čitamo monitore, merimo krvni pritisak i rukujemo 'žicama'. Čekali smo nedeljama na najmanje prekretnice u razvoju - tri meseca da ga dovedemo kući, dva meseca da čujemo njegovo prvo gugutanje i tri meseca da ga prvi put čujemo da plače
Svaki put kada smo želeli da ga stavimo na grudi, morali smo da pritisnemo crveno dugme i čekamo pomoć. Čekali smo duže od većine da ga vidimo kako provodi vreme na stomaku, sedi, puzi i konačno hoda. Ali, pogodite šta? On je sve to uradio".
Najveći izazovi
Ova mama je kao najveće izazove u odgajanju prevremeno rođenje bebe izdvojila dojenje i reakcije porodice. Što se tiče dojenje, ističe da je izostanak kontakta sa bebom otežao proizvodnju mleka, ali je uz napore i trud uspela u tome.
Kada su u pitanju reakcije porodice, ističe da su, s obzirom na to da ona i suprug ne žive u državama u kojima su rođeni (jedno u Italiji, drugo na Malti), već u Belgiji, svoje porodice su slikama obaveštavali o bebinom stanju. Neki su, kaže, mislili da su jaki, a drugi da - preteruju. Zbog toga su morali da postave granice što je bilo emocionalno teško za njih, ali i neophodno.
"Trebalo mi je vremena da se povežem sa svojom bebom. Nisam odmah osetila majčinski instinkt i osećala sam se krivom zbog toga. Ali to je normalno. Kada mesecima pritiskate dugme za dozvolu da držite bebu, potrebno je vreme da se taj instinkt izgradi. Ali ne brinite – doći će", poručuje ona.
Kako je Matija napredovao
"Sa skoro 2 godine, Matija je imao skoro 11 kg i visinu od 95 cm. Razume malteški, italijanski, holandski, pa čak i malo engleskog. Voli knjige i provodi sate listajući stranice, pokazujući slike i ponavljajući reči. Tvrdoglav je, drzak i pun inteligencije. Primećuje sve i zna ko se zaista brine o njemu.
Voli hranu - povrće, voće, žitarice, mlečne proizvode, čokoladu i sladoled. Završio je sa fizioterapijom. On je naš mali ratnik."
Poruka drugim roditeljima prevremeno rođene dece
Kao neko ko je kroz to prošao, ova mama je poslala i važnu poruku drugim roditeljima prevremeno rođene dece:
"Dragi roditelji prevremeno rođene dece, ne odustajte. Vaše putovanje će biti teško - ali ne i nemoguće. Izazovi mogu da dođu sa neočekivanih mesta, čak i iz porodice. Ali vi ste temelj sveta svog deteta. Ostanite ujedinjeni kao par. Podržavajte jedno drugo. Niko ne razume ovo putovanje kao vi. Vi ste sve svom detetu. Budite hrabri. Imajte vere. Dok god postoji otkucaj srca, postoji i nada".
U foto-galeriji pogledajte i najvažnije citate ruskog pedijatra:
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO:
