Alergija na mleko je danas vrlo česta kod dece, ali je u mnogim situacijama lekari ne otkriju na vreme pa roditelji prodju pravu muku dok ne shvate šta stvara problem njihovom detetu. Tako je jedna majka Marija iz Srbije prošla pakao dok nakon 17 meseci dete nije dobilo pravu dijagnozu. Ovo je njena priča:
"Rodila sam sitnu devojčicu, težila je svega 2.850 grama, ali potpuno zdrava i na rodjenju je dobila ocenu 10. Dva meseca sam je dojila da bi u jednom trenutku beba počela puno da plače. Naravno, kao svaka majka koja je u toj ulozi prvi put, mislila sam da je gladna. Nudila bih joj dojku svaki put, ali i posle hranjenja je plakala. Sve to me je navelo da pomislim da nemam dovoljno mleka. Uzela sam pumpicu, izvlačila da budem sigurna u to koliko popije, pila je ona ali stvari se nisu menjale", govori Marija koja je po savetu okoline popustila i kupila adaptirano mleko smatrajući da njeno nije dovoljno hranljivo ili da bebi treba više.
"Moja beba je lepo napredovala, na prvoj kontroli je dobila 1.600 gr, tada je dojila, a onda kreće naš pakao. Od kako je prešla na adaptirano mleko preko dana je manje plakala, a i kad jeste, suprug i ja smo to povezivali sa grčevima. U jednom trenutku počela je da odbija mleko. Vodili smo je kod pedijatra koji je smatrao da je to sve normalno, da se detetu menja apetiti i da će nadoknaditi sledećih dana. Međutim, meni kao majci to nije ‘pilo vodu’. Pratila sam svoje dete, primetila zelenkastu stolicu i grčeve noću. Pošto popije noćno mleko, 2-3 sata od tada budila bi se uz plač, savijajući nogice ka stomaku i ispuštajući gasove. Znala sam da nesto nije u redu, osećala sam to."
Nakon toga Marija i suprug su ponovo vodili dete kod pedijatra, a ona ih je ubedjivala da je sve u redu. Medjutim, već na sledećoj redovnoj kontroli rekla je da dete ne napreduje u skladu sa svojim uzrastom, da je ispod granica njihovog grafikona.
"'Vidite, ona je malo stala, ne prati rast ali pratićemo mi nju', rekla mi je doktorka pokazivajući monitor a meni je u tom trenutku mrak na oči pao. Pitala sam se gde grešim, šta nije u redu sa mojom devojčicom", seća se Marija.
Devojčici se već neko vreme javljao ekcem, pa ih je pedijatar zbog toga uputio kod alergologa. Sa 6 meseci su testirali bebu i otkrili alergiju na belance i alergiju na orasaste plodove. Kako nista od toga, naravno, nikad nije probala, dobili su savete da joj to ne uvode i da ekcem leče kremama i uljanim kupkama. Međutim, ništa se nije menjalo, beba je i dalje plakala iako je realno da su je bebeći grčevi već popustili, ekcem se pojavljivao, češala se do krvi.
"Svojim malenim prstićima češala se i pravila rane, plakala sam sa njom a nisam znala kako da pomognem iako sam davala sve od sebe. A onda dolazi sledeća kontrola, moja beba i dalje ne prati rast vršnjaka. Napreduje ali ima neki svoj pravac. I dalje je muči zatvor često ali doktorka ne vidi problem. Uvodi nam mleko koje pomaže kod zatvora i to je to. Jeste ono malo pomoglo da bar ima stolicu svakog dana, ali našim mukama nije bilo kraja, sve je bilo gore, a čvrstu hranu je jako slabo jela. Proslavili smo i prvi rodjendan, prohodala je ali noć i dalje nije prespavala. Pripisivali smo to stomačiću, čvrstoj hrani, zubićima… pokušali smo da nadjemo utehu ali našoj bebi nije bilo bolje", govori nam mama Marija.
Tek kada je beba napunila 16 meseci preko prijatelja došli su do vrsnog alergologa do kog je izuzetno tesko doći. Tada je krenuo rasplet i konačno nalaze pravi razlog problema.
"Uradili su joj tri različita alergološka testiranja, do tada nismo znali ni da sve to postoji. Tek treće testiranje koje se radi iz krvi pokazalo je da moja beba ima alergiju na mleko, druga klasa.Doktorka je rekla da joj se odmah sve mlečno isključi, da mozemo da probamo samo sa mlečnim proizvodima obradjenim u rerni na 220 stepeni najmanje 20 minuta, i to ako ne reaguje na tako obradjeno. Bilo je teško objasniti detetu da više nema pavlake i kiselog mleka koje je obožavala. Ni mi ništa mlečno nismo jeli, jednostavno nije ga bilo kod nas u kući više", objašnjava nam Marija i dodaje:
"Prvo nas je bio strah da joj dajemo i obradjeno u rerni, ali srećom, na to nije imala reakcije, a više nije imala ni te grčeve u stomaku i ekcem se smanjio na minimalno i noći su bile mnogo lakše. Budila se iz navike i dalje, ali nije plakala. Nakon4 meseca ponovo je radjeno testiranje, alergija je spala na prvu klasu, i to na vrednosti da je skoro nema. A onda smo dobili upute da ponovo uvodimo mleko i mlečne proizvode i to po posebnoj proceduri. Posle osam nedelja uvodjenja sve je u najboljem redu. Konačno može da jede sve od mleka, a da nema problema. Tako smo mi naše muke rešili za 4 meseca, upornošću, a da se reagovalo na vreme verovatno nikada ne bi ni bilo takvih problema", zaključuje mama Marija.
Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.
Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, godine) na e-mail: iskustva@yumama.com.
(Yumama)