Dijareja je učestalo oslobađanje neformirane vodene stolice. Mnogi razlozi mnogu prouzrokuju proliv, a ne moraju uvek da budu ozbiljni.

Novorođenčad često ima osam do deset stolica dnevno, a ponekad su vodenaste sa sitnim, belim delićima sluzi. To je sve normalno i ne treba da izaziva zabrinutost.

Odojčad može povremeno da ima jednu ili više stolica neprijatnog mirisa, što ponekad zavisi od ishrane, ali može da nastane i bez vidljivog razloga, što takođe nije zabrinjavajuće. I nešto u majčinoj ishrani može da uzrokuje češće pražnjenje: kafa, koka kola, biljni čajevi...

Dojene bebe mogu da imaju više penušavih stolica, posebno ako nije još uvedena dopunska hrana.

Međutim, iznenadna pojava dijareje sa povraćanjem, krvavim stolicama, temperaturom i gubitkom apetita – može da bude udružena sa infekcijom.

Kada je dijareja opasna?

Dijareja koja se održava nedeljama ili mesecima, može da bude rezultat različitih procesa - kao glutenske enteropatije, cistične fibroze, malapsorpcije šećera ili alergijske enteropatije.

Glutenska enteropatija (celijačna bolest): gluten uzrokuje lošu apsorpciju masti, koja dovodi do pothranjenosti i obilnih i smrdljivih stolica.

Cistična fibroza (mukoviscidoza): insuficijencija pankreasa povećava gubitak proteina i masti stolicom, sa posledičnom lošom ishranjenošću i zaostajanjem u rastu. Stolice su obilne i često zaudaraju.

Intolerancija i osetljivost na hranu mogu takođe da budu  uzrok dijareje - dete možda lako uzima hranu, ali je teško vari.

Intolerancija laktoze je najčešći tip intolerancije. Manifestuje se bolom u trbuhu, koji potiče od gasova, grčevima u trbuhu, dijarejom posle uzimanja mlečnih proizvoda koji sadrže mlečni šećer laktozu.

Alergijska gastroenteropatija je alergija na proteine mleka, i jedna je od najčešćih alergija na hranu. Kad je odojče alergično na jedan ili više proteina mleka (alfa-laktalbumin, beta-laktoglobuline, kazein), uzimanje mleka može da dovede do dijareje, često udružene sa povraćanjem i pojavom krvi u stolici.

Dehidratacija je obično uzrokovana ekstremnim gubitkom tečnosti, povraćanjem i prolivom, ali i  neadekvatnim unosom tečnosti. Dehidrirana odojčad je manje komunikativna i živahna, plače bez suza, ima suva usta i mokri manje od dva-tri puta dnevno. Dehidratacija se koriguje nadoknadom tečnosti i elektrolita.

Prim. dr Jasminka Komnenović, pedijatar-nutricionista