'Bila sam kao vojnik koji ćuti i radi svoj zadatak' - porođajno iskustvo jedne pripremljene mame

Dobar dan svim budućim mamama,

Mi smo bile prva grupa trudnica posle vanrednog stanja koje su pohađale školicu. Tu sam imala sreću jer sam imala strah od nepoznatog, šta me čeka i kako će se završiti. Za vreme karantina sam gledala mnogo online predavanja vezano za porođaj, a zapravo nisam imala predstavu kako to izgleda, sve dok nisam krenula u školicu za trudnice. Preporučila bih je svim budućim mamama, jer ćete dobiti mnogo korisnih i praktičnih informacija, od ulaska do izlaska iz porodilišta. Takođe ćete savladati tehnike disanja, koje su za mene bile ključne u prevazilaženju bola prilikom kontrakcije.

Te večeri, dva dana pre termina, legla sam oko ponoći i odmah zaspala. Taman što sam zadremala, probudio me je neki čudan osećaj. Pukao je vodenjak. Bez ikakve panike, otišla sam do kupatila, sredila se i spremila. Tek tada sam probudila muža i krenuli smo u porodilište, gde su me primili oko 2h. Nisam imala nikakve bolove. Bila sam jedina trudnica u tom momentu, a bolnica je bila tako tiha i mirna. Dok sam čekala u pripremnoj sobi da me odvedu u krevet, izašla sam u hodnik da se malo prošetam. Bilo je toplo, prozori otvoreni, tišina, nazirao se početak svitanja. Preko puta, u drugom krilu zgrade, videla se prostorija gde su bebe ležale. Pomislila sam: "To je to sad, nema nazad, danas je dan D, bez straha".

Priključili su me na ctg i indukciju oko 5h, bolovi su počeli možda oko 6h, da bi one prave kontrakcije počele oko 6.30h. Tu su krenule tehnike disanja. U 7 sati je došla babica iz dnevne smene. Pitala me je da li stvarno osećam tolike bolove, pošto sam baš krenula da dišem ozbiljno. U jednom momentu sam pomislila da li ima kraja ovom bolu koji praktično ne prestaje. Disala sam skoro neprekidno. Babica me je pratila na ctg-u i rekla da super napredujem. Još jedna sestra je prokomentarisala kako je čudno da brzo napredujem s obzirom na to da sam prvorotka. Nisam znala ni da li je to dobro ili ne, čudno ili ne, samo sam disala. I to mi je bila glavna preokupacija. Toliko sam bila skoncentrisana da predišem svaku kontrakciju, da nisam obraćala pažnju ni na šta okolo. Nisam se derala jer sam znala da bespotrebno gubim kiseonik, a gubi ga i beba. Bila sam kao vojnik koji ćuti i radi svoj zadatak.

Konačno, u jednom momentu su počeli naponi da se mešaju sa kontrakcijama. Ubrzo me je doktor pregledao i rekao da sam spremna za porođajnu salu. Babica me sprovela do tamo. Legla sam na sto i od tog momenta se sećam samo njenog glasa:"Vidi se čuperak" i potom: "Rodila se glavica". Pratila sam sve njene instrukcije. U jednom trenutku sam samo osetila da se moja beba rodila i da je u odmah počela da plače. Bilo je pola 9. Odmah su mi je dali da je poljubim, a potom su sredili moju epiziotomiju. Nakon toga su mi doneli bebu na maženje. 

Tada sam shvatila da je gotovo i da sam uspela. Kada vidite to malo biće koje vam se privija na grudi i traži svoju prvu siku, potpuno zavisno od vas, postavljaju vam se u glavi novi prioriteti, otvaraju neki novi horizonti. Sva bol koju ste iskusili prethodnih sati je nebitna u odnosu na to kada vidite ta dva mala oka, te prstiće i kosicu koju ste vi stvorili. Postali ste majka. 

Mogu samo da kažem da sam, hvala bogu, imala školski primer porođaja, čak i kraći od očekivanog. Bilo je jako bolno, ali kratko. Celo osoblje je bilo profesionalno, pogotovo babica i poželela bih svoj porođaj svakoj ženi. 

Pročitajte i...

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.