Moja priča počinje krajem novembra 2019. godine.

Tokom trudnoće, mogu slobodno reći, nisam uopste razmišljala o dojenju, niti o ishrani svog deteta. Sve misli su mi bile usredsređene na porođaj, valjda je to tako priroda nalozila. Kada je porođaj prošao, hvala bogu savršeno, tada je nakon nekih dvadesetak minuta usledio prvi podoj. Na porođajnom stolu, naravno. Savršeno dobro se sećam tog trenutka. Babica mi donosi moju kiflicu, namešta je na dojku i objašnjava meni kako to treba da izgleda. Sve što sam skapirala bilo je da beba mora lepo da obuhvati čitavu alveolu i da bebin nosić mora biti slobodan, odnosno da ja moram kažiprstom pridržavati dojku. Sećam se i momenta kada je babica širokog osmeha pohvalila moju bebu, koja je imala snage da sisa lepo. Usledili su dani i noći, dugi dani i još duže noći. Čini mi se, ona je od 24 h sigurno 17 h bila na dojci. Ja sam bila iscrpljena, preumorna, ali mi je prijalo da je gledam i nekako sam imala osećaj da je to put kojim treba da idemo obe. U glavi su mi odzvanjale reči gospođe neonataloga: "Časa vode pre svakog podoja". Time sam se i vodila.

Moja beba je stalno plakala. Prvih 20 dana jedino na dojci i na mojim grudima nije plakala. Ljudi oko mene, počevši od moje majke, jako su me opterećivali time kako ja nemam mleka, kako je beba gladna. Neznajući ništa o tome, suprug i ja smo odveli bebu lekaru nakon četrnaest dana od rođenja i eto, možda ću nekoj mami pomoći sada ovim. Doktorka je rekla sledeće: "Beba je tek došla na ovaj svet. Iz potpunog mraka i ušuškanosti na svetlo, prostor koji je beskrajan za njen pojam, sa puno ljudi koji su joj nepoznati. Beba poznaje miris svoje majke i bebin plač u tom periodu nije odraz gladi, već želje za bliskošću sa majkom. To što beba sisa stalno opet nije stvar gladi, već potrebe da bude sigurna, a dojka joj je baš to - sigurnost. Bebin želudac je toliko mali, a mamin organizam je toliko savršen da prilagodi količinu i sastav mleka bebinim potrebama i uzrastu. Tek na prvoj kontroli, kada se meri bebina težina, možete zaista videti da li je bebi potrebna dohrana ili ne. Sada, kada ste postali roditelji prvi put, zaista morate da shvatite da beba ne zna kada je dan, a kada je noć. Vi ste joj potrebni da o tome polako uči. Budite uz svoje dete i ne insistirajte na davanju mlečne formule, jer time ne pomažete niti bebi, niti sebi."

Ova doktorka je izgovorila čorobne reci. Meni je jako pomogla. Usledili su dani i meseci uhodavanja i bebe sa nama i nas sa bebom. Ne mogu reći da je bilo lako niti jednostavno, ali sa ove tačke gledista- sve bih opet ponovila.

Povezane vestiVaša pričaMamina kratka i inspirativna priča o dojenju: 'Prošla sam sve što može da zadesi mamu početnika'

Sledeće šta me je uplašilo bili su skokovi u razvoju. Treći i šesti mesec. Ponovo su me ugnjetavali pričom da mi je dete gladno i da moram da joj uvedem hranu. Bila sam jednostavno gluva za takve priče. Ma uopšte me nije zanimalo šta pričaju ni kakva iskustva imaju. Znam da želim najbolje svom detetu i jednostavno sam osećala da ne želim da joj uvedem čvrstu hranu pre navršenog šestog meseca.

Moja devojčica je napredovala školski. To mi je bila potvrda da smo uspele. Nekada je tražila da sisa na pet minuta, nekada na pola sata, četrdeset pet minuta, nekada nije tražila ni četiri sata. Kada god je želela, gde god smo se tada našli, dobijala je da sisa. Nikada nije postojala prepreka za dojenje. Ali su postojali ljudi, među kojima jako puno žena, koje su čudno gledale. Uzvraćala sam im osmehom. "Ako ti možeš dekolte do poda, zašto mene čudno gledaš? Zašto je dojenje na javnom mestu vulgarno, a ne najprirodnije? Zašto čudno gledate žene koje najprirodnijim putem hrane svoje dete? Zašto se ne zapitate da li je sa vama sve u najboljem redu? Zašto se ne edukujete pre nego pogledate sa prezirom? Zašto mislite da je "praktičnije" dati detetu flašicu?"

Ljudski organizam, a narocito organizam žene je presavršen i pustite ga da funkcioniše po zakonitostima prirode. Nemojte da blokirate taj prirodni proces. Nemojte da slušate negativna iskustva. Nemojte da posustanete. Ako bradavice bole na početku, to je znak da je proces uspostavljanja laktacije uspešan. Istrpite tu bol. Ona je ništa naspram zadovoljstva koje će uslediti. Kada nakon šest meseci pogledate svoju bebu, bićete ponosni na to da je tako porasla uz pomoć vašeg čarobnog napitka. Nemojte žuriti. Bebi je vaše mleko osnovna hrana do prve godine života. Hrana, a ne dohrana. Sve ostalo je dohrana. Videćete vremenom koliko se vaša beba raduje vašim grudima, videćete koja je sreća na bebinom licu kada sama pronađe put do svoje hrane. Beskrajna sreća! Noći na vašim grudima opet nisu odraz gladi, nego sigurnosti i zdravog razvoja vaše bebe. Budite zabrinuti ako vam se beba ne budi tokom noći. Uživajte u svakom njenom buđenju, u svakom podoju. Život je čaroban, trenuci odrastanja vaše bebe su neponovljivi. Uhvatite svaki.

Mama Sofija

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.