Mama Tatjana o porođajima i periodu dojenja: 'Drage moje, slušajte sebe, MAJČINSKI INSTIKT JE NEPOGREŠIV!'

Verovatno jedina stvar oko koje smo se složili bez polemike bila je da želimo dvoje dece, ćerku i sina, sa malom razlikom u godinama. I ispunila nam se želja. 2018. smo dobili ćerku, 2019. sina. I oba puta sam ostala trudna nakon jednog nezaštićenog odnosa. Prvi put suprug je rekao:"Nema šanse da si trudna, ljudi pokušavaju i po 10 godina', ali pogrešio je. Uradila sam test i zvala ga, sećam se kao da je juče bilo, kažem ja:"Pozitivan je, trudna sam", a on meni:"Dobro, čujemo se posle". Šta posle, čoveče, trudna sam! A on se rasplakao i nije želeo da ja to čujem.

Nakon toga sedam dana smo bili u bolnici, ona rođena mala, nezrela, 2.850g, kakva 41. nedelja, odgovarala je 36. nedelji. Izgledala je užasno, namučeno, otekla, jedan deo glave veći od drugog, sufuzije lica, dobila žuticu. Pet dana fototerapije, davali su joj ad, nisu je dovodili na podoje u početku, poslednja dva dana jesu, ali samo dva puta. Niko mi nije rekao da mogu da nosim mleko, to sam saznala tek kada sam se drugi put porodila i jako mi je žao što to nisam znala i za nju tada. Posle dugih sadem dana, dolazimo kući. Ah da, u međuvremenu, doktorka koja me porodila na silu je nestala, otišla u Pariz, žurila je pa me zato porodila ranije. Pri izlasku iz porodilišta, pedijatrijska sestra mi kaže da joj dajem adaptiranu mlečnu formulu. Pitam da li postoji mogućnost da dojim, ona kaže: "Kad nisi do sad dojila, ne, a i lakše ti je - skuvaš, popije i gotovo".

I kupili smo formulu, ali sam joj ja davala da sisa ceo taj dan i uveče kreće plakanje, naravno da smo mislili da je gladna i dali joj adaptirano mleko koje je ona popila i zaspala. Međutim, nakon 10-ak minuta je sve ispovraćala i opet zaspala. I to se ponovilo i naredno veče - nakon dojenja je plakala. Došla je i sverkrva i govori:"Sigurno je gladna, nemaš mleka, nije masno, ne valja, dajte joj dohranu" (jer je tako čula). Dali smo joj adaptirano mleko, popila je brzinom svetlosti, zaspala, eto bila je u pravu. 10 minuta kasnije, ona je povratila u mlazu sve što je popila i nastavila da spava. Ja plačem, zovem Halo bebu, ne znam gde grešim. Sestra mi savetuje da joj ne dajem dohranu, već samo da je dojim. Sutradan mi je pedijatar rekao da bacim adaptirano mleko. I hvala im, dojila sam punih godinu dana, dok ponovo nisam ostala trudna. U početku nisam znala da prepoznam osećaj otpuštanja mleka i da li sisa, da li ide mleko, da li je zaspala ili nije, no zahvaljujući savetnicama za dojenje, i to sam naučila. Hvala im.

Dolazi druga trudnoća, sušta suprotnost. Mučnine, povraćanje, nesvestice, onesvestila sam se na sred ulice i niko nije prišao da mi pomogne - još jedan dokaz kakvi smo ljudi... Od početka sam imala doktorku u bolnici koja mi je vodila trudnoću. Nosila sam nisko ali sam se super osećala tako da sam sve normalno radila, šetala sam mnogo, nosila dete. Na pregledu u 35. nedelji bila sam otvorena dva prsta, grlić skracen, te mi je naređeno strogo mirovanje. Ležala sam u krevetu naredne dve nedelje koje su trajale kao večnost. 37. nedelja, CTG miran, otvorena tri prsta, puštaju me kući, pod uslovom da dođem čim me nešto zaboli. Nakon par dana, situacija ista. 38+3, pola tri ujutru, budi me bol u krstima. Ustajem, odlazim do toaleta, vraćam se da spavam. Pola četiri - opet isto. Ostajem budna da vidim šta se dešava, sve vreme me bole krsta i stomak, kao menstrualni bolovi. Pola pet, zovem doktorku i ona kaže: "Nisu to porođajni bolovi, znaćeš kad počne, to mnogo boli, ali idi uradi CTG da bi bila mirna". Šest ujutru, dolazim u porodilište, kažem zašto sam došla, prima me sestra jako neprijatna. CTG pokazuje na 20 minuta dve kontrakcije. Govori mi da to nije ništa i da idem kući, međutim, ulazi dežurna doktorka i traži da me prvo pregleda. Kaže: "Kompletna, brzo u salu"'. Zovem moju doktorku da dođe. Suprug me ponovo ispratio u lift. Odmah ulazim u salu bez pripreme. Dolazi doktor i pita zašto ne vičem, ne vrištim, kao ostale žene a samo što se nisam porodila, ali bolovi su i dalje kao menstrualni, zašto bih vikala. Dolazi moja doktorka, buši vodenjak, naponi kreću, kaže ona da neće još i da odmorim jer će krenuti za 15, 20 minuta. Međutim, naponi postaju sve jači, moram da guram, dolazi babica i posle dva napona, rodio se on.

Bolelo je, naravno da jeste, ali ni prići onome što su mi pričali, tih par minuta bola se odmah i zaboravi. Ušivanje mi je bilo mnogo gore, 25 minuta, nigde kraja.

Moja doktorka je car, hvala joj što me nije porodila na silu iako sam bila otvorena od 35. nedelje, pustila me je da se porodim prirodno kako i treba. Ustala je iz svog toplog kreveta i došla zbog mene, zvala me svakog dana do porođaja da vidi kako sam, a i nakon njega. Bila mi je velika podrška u tih par minuta bola i beskrajno joj hvala. Posle tri dana smo došli kući.

Razlika između njih dvoje je 18 meseci. Ona je prihvatila batu bez problema. Ovog puta sve znam i beba je sisala od prvog dana. Želim još ovo da kažem mamama:

Drage moje, slušajte sebe, taj majčinski instikt je nepogrešiv! Majčino mleko je najbolja hrana za bebu, ono se stvara dok beba sisa, ne od kojekakvih čajeva i biljaka, pogotovo ne ako pijete litre i litre mleka. Ne postoji loše majčino mleko, tako da - samo bebu na dojku i biće sve kako treba.

Mama Tatjana

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.