ISKRENA PRIČA JEDNE ISCRPLJENE MAME: "Prihvatila sam svoj umor kao nešto normalno, a nije bilo - moja beba nije spavala"

Bebe ne spavaju dobro, ako ih poredimo sa odraslima. Nekako uvek zaboravljamo da one i ne treba da budu kao odrasli. Naprotiv, novorođenče i treba da se budi na nekoliko sati. Pre šestog meseca ne treba ni uzimati u obzir da spava tokom noći, a u većini slučajeva to bude i još kasnije. 

Mesecima, naš sin je spavao po 45 minuta, eventualno 2 sata, i to je bio maksimum. Dojila sam ga na dva sata, i morala sam da ga držim uspravno narednih dvadesetak minuta. Nije voleo da ga odmah spustim da legne, pa sam svake noći morala da sedim sa njim nakon dojenja, kako bih ga uspavala. 

Nisam mogla da verujem da postoji ovoliki nivo iscrpljenosti. Prvih dana si umorna. Kafa pomogne, naravno. Energiju povrati kada porodica i prijatelji uskoče, pa pričuvaju dok odspavaš. Nažalost, vremenom postaneš imun na sve to. Nedostatak sna postaje ozbiljan, pretvori se u torturu i može uticati loše i na ljude u našoj blizini.

Pretpostavljam da, bez obzira šta pokušate, postoje deca kojoj spavanje ne ide.

I svima koji svoje pitanje počinju sa Jesi li probala da... JESAM. Sve smo probali, čitali, gledali, kupili, instalirali... Plakali smo, molili se, preklinjali.

U najgorim momentima, napisala sam šaljiv savet trudnoj prijateljici:

"Ostani budna cele noći. Ne jednom ili dvaput, svako to može preživeti. Radi to nedelju dana, sve do momenta kad ne budeš znala da otvoriš frižider. Onda lezi da spavaš i navij sat za 45 minuta. Interesantno je da ćeš skočiti na svaki šum, na svaka 3 minuta u roku od tih 45.

Bilo bi dobro da nađeš nešto težine od 5 do 10 kg, čisto da bude autentično, po mogućstvu da ti grebe lice, jer si zaboravila da isečeš noktiće, pošto si razmišljala da ne mora na koledž da bi platila dadilju...

Kada utišaš alarm, možeš ponovo na spavanje, narednih 45 minuta. Kada se probudiš, na bradavicu stavi neki vakuum...

Kada sve bude gotovo, vreme je za novi dan. Popij neku kafu (u suprotnom pelena može završiti na pogrešnom kraju bebe). Doći će i vreme za dremku, i imaćeš šansu da sa bebom odspavaš. Ali, pogodi - kafa koju si popila da bi preživela neće ti to dozvoliti.

Čestitam preživela si prvi dan mame koja ne spava!"

Kako vreme prolazi, ne postaje bolje. Nestanu i te česte dnevne dremke, ostane samo dugotrajno ljuljuškanje da je uspavam makar na 20 minuta. Napokon smo našli ideju da uspavamo bebu u ljuljašci. Ubrzo su nas upozorili i koliko to može biti opasno. Prestali smo da koristimo ljuljašku. Prestali smo da spavamo.

Ne sećam se da sam ikada bila toliko očajna u svom životu. U mozgu sam osećala ogromne rupe. Nisam mogla da se setim stvari. Život je zamagljen prolazio pored mene. Bila sam ekstremno umorna i ranije, svi smo, ali ovo nikada pre osetila nisam. Tako sam i ja nastavila da lutam i tražim slične slučajeve kada beba vrlo malo spava. Davala sam sve od sebe.

Vrhunac je bio kada sam jedne noći gledala zelena svetla kako igraju po ormaru. Kada sam pitala muža odakle dolaze, on se prestravio. Prvo je mislio da se šalim, posle smo se raspravljali, dok nismo došli do zaključka da imam ozbiljan problem. Ubrzo mi je i doktor potvrdio da haluciniram zbog iscrpljenosti.

Poenta cele moje priče jeste da sam tražila pomoć, ali su mi svi potvrđivali da je to normalno kod roditelja. Prihvatila sam svoj umor kao nešto normalno, a nije bilo. Moja beba nije spavala, što nije bilo zdravo ni za jedno od nas. Doktor nam je preporučio "trenera za spavanje", pa nam je bilo lakše. Moj sin je napokon počeo da spava. 

Volela bih da sam shvatila da majčinstvo nije isto svima. Ono što muči jednu majku, drugoj može biti opušteno. Važno je da radite ono što je najbolje za vas. Trebalo je da shvatim da me ta neizdrživa iscrpjenost vuče dole. Trebalo je ranije da promislim o zdravlju i obratim se lekaru. Ako budem imala još dece, mnogo stvari ću uraditi drugačije. Što je najvažnije, svoje putovanje neću porediti sa tuđim. Bez obzira šta mi rekli drugi roditelji.

Izvor: Yumama