Govono-jezički problemi i sve kasnije progovaranje sve su češće teme među roditeljima. Činjenica je da su problemi sa progovaranjem sve češći, a o njima se toliko priča da su i roditelji čija se deca pravilno razvijaju, u blagoj panici i pomno slušaju svaki detetovu izgovorenu reč.

Kako bi roditelji manje brinuli, ali i kako bi mogli da prate razvoj svog deteta i primete odstupanja, potrebno je prvo da znaju kako teče uredan govorno-jezički razvoj. A kako se razvija govor, koji su kritični periodi i kako prepoznati najčešće probleme, objasnila nam je dugogodišnja Yumamina stručna saradnica, logoped Nataša D. Čabarkapa.

Kako teče uobičajeni govorno jezički razvoj kod dece?

Prvo je važno da znamo da su za pravilan razvoj govora potrebne tri komponente: imitacija, pokret i pokazni gest.

Već onog trenutka kada se rodi, svojim prvim plačom nam pokazuje da je došlo na svet i tada počinje njegova neverbalna komunikacija. Da bi roditelj znao da li se dete pravilno razvija i da li njegov govorno-jezički razvoj teče uredno, on mora da bude upoznat sa dinamikom pravilnog razvoja govora koja teče ovako:

- od drugog do trećeg meseca očekujemo fazu gukanja;

- između petog i šestog meseca očekujemo fazu brbljanja;

- u dvanaestom mesecu očekujemo prvu funkcionalnu reč.

Šta znači funkcionalna reč i ko može da primeti da nešto nije u redu?

Funkcionalna reč bude upućena osobi koja je najviše kod bebe, što je obično majka. Dakle, majka je prva osoba koja može da primeti da li sa njenom bebom nešto nije u redu.

Druga osoba koja može da vam kaže da se dete ne razvija očekivano je pedijatar, jer beba tokom prve godine ima redovne kontrolne preglede.

Koji su kritični periodi koji se ne sme zanemariti za razvoj govora?

Izostanak bilo koje faze, znači gukanja, brbljanja ili funkcionalne reči, to su u bebinom razvoju kritični periodi kada roditelj treba da odreaguje i da se javi stručnjaku.

Poslednji trenutak kada roditelj treba da se zabrine da se prva reč nije pojavila je osamnaesti mesec.

Ako dete nema nijednu reč, ako dete nema kontakt očima, ako dete nema pokazni gest, ako se dete ne okreće na poziv svog imena - to su sve prvi pokazatelji koji govore roditelju da mora da se javi logopedu koji će proceniti, dijagnostikovati dete i reći da li je detetu odmah potreban logopedski tretman ili samo može da se prati govorno-jezički i psihomotorni razvoj.

Šta je razvojna disfazija i kako roditelj može da je prepozna?

Razvojna disfazija je usporen govorno-jezički razvoj, kada dete ne razume govor odraslih, a njegov govor ne odgovara njegovom hronološkom i mentalnom uzrastu.

Dete sa razvojnom disfazijim ima oskudan govor, agramatičan rečnik, dete u svom izgovoru ima puno glasova koji su distorzovani, dete vrlo teško usvaja apstrakte pojmove, vrlo teško može da uradi dva ili tri naloga odjednom - znači potrebno mu je vreme da obradi informacije da bi moglo da izvrši nalog.

Da li dete sa razvojnom disfazijom može da dostigne svoje vršnjake?

Naravno. Dete sa razvojnom disfazijom može da dostigne svoj kalendarski uzrast i da nadoknadi ono što je izgubljeno samo ako se, naravno, javi na vreme.

Intervju sa logopedom dr Natašom Čabarkapom možete pogledati u video prilogu: