Iz iskustva stručnjaka: Šta je autizam i šta su pervazivni razvojni poremećaji?

Šta je autizam?

nepostojanje imaginacije;

nemogućnost socijalizacije;

prisustvo stereotipnih pokreta – prstima ili telom, hod na prstima, lepršanje rukama;

preosetljivost čula: bilo da je stimulus (nadražaj) slušni, vizuelni ili taktilni tj. rutina u svakodnevnim aktivnostima;

povećana hiperaktivnost i uznemirenost;

opsednutost TV reklamama, telefonom, tabletom, kompjuterom, svetlećim predmetima.

Koji su simptomi autizma i pervazivnih razvojnih poremećaja?

Jedan od prvih simptoma je neodazivanje na ime (gde roditelj prvo posumnja na sluh koji bi i trebalo proveriti), ali tu su i:

oskudan rečnik (za detetov uzrast);

korišćenje gesta ili nedostatak istog kada mu nešto treba;

neadekvatno i siromašno igranje igračkama (ređanje u istom nizu, vrtenje točkova na autiću, korišćenje perifernog vida kada posmatra igračku), kao i odsustvo osmišljavanja igara; 

isključivanje, tj. odsustvo pogleda;

pažnja je kratka, a hiperaktivnost povećana u situacijama usmerene aktivnosti;

nedostatak pokaznog gesta (koji je preteča razvoja govora).

Kada bi roditelji trebalo da potraže savet stručnjaka?

Vreme kada roditelj treba da reaguje je oko druge godine (moj savet je 18. mesec), kada se multidisciplinarnom opservacijom deteta (logoped, reedukator psihomotorike, senzorni integrator i psiholog) dijagnostikuje  problem.

Zašto tada? 

Autizam i pervazivni poremećaji se ne dijagnostikuju pre treće godine. Pre tog perioda stručnjaci mogu uočiti elemente iz pervazivnog spektra i raditi na tome. Osamnaesti mesec je važan jer se smatra da je to ključan period do kada je dete trebalo da usvoji sve aspekte govorno-jezičkog, psihomotornog i socio-emocionalnog razvoja primerenih tom uzrastu. Jer, ukoliko se javi bilo kakvo odstupanje baš ovaj period je ključan za adekvatnu stimulaciju i tretman, a samim tim se očekuju i bolji rezultati.  

Napomena: ne treba čekati, roditelji bi trebalo da dođu na vreme jer je to prvi uslov za pomoć detetu.

Šta uzrokuje ove poremećaje?

Uzroci mogu biti genetski, imunološki, metabolički, ali se ne znaju svi uzroci. Kod neke dece imunološki deficit (preterana upotreba antibiotika ili slab imunitet), može da bude okidač za nastanak poremećaja.

Da li postoji lek za autizam?

Za poremećaj koji nazivamo autizam još uvek nije pronađen lek. Međutim dolaskom na vreme kod stručnjaka (logoped, defektolog, oligofrenolog, reedukator psihomotorike, senzorni integrator i psiholog) i timskim radom mogu se postići dobri rezultati, toliko dobri da dete postaje funkcionalno i socijalizovano.

U ovim situacijama bitna je timska stručna saradnja. Roditelj se uglavnom obrati pedijatru kada uoči neki problem kod svog deteta. Pedijatar upućuje na dalju dijagnostiku, gde se, kada se utvrdi dijagnoza, sprovodi adekvatan stručni tretman (logoped, reedukator psihomotorike, senzorni integrator i psiholog) svako sa svog aspekta.

Zašto roditelji krive sebe za problem svoga deteta?

U dugogodišnjoj praksi u radu sa decom sa različitim govorno-jezičkim, psihomotornim i socio-emocionalnim problemima, često se susrećem sa tim da roditelj krivi sebe za problem svoga deteta - zašto nisu došli na vreme, zbog čega su čekali, a videli su da dete ima problem.

Prvo mislim na one roditelje koji su svesni da njihovo dete ima neki problem u govoru i komunikaciji, ali nisu svesni da je potrebno odmah započeti logopedski tretman, već misle: "Mali je, ima vremena". Drugo, dešava se da  roditelj dođe kod stručnjaka, a on mu kaže da je još "rano". Ne slušajte kada vam kažu da je rano, a vaš majčinski instinkt vam govori suprotno.

Onog trenutka kada posumnjate da nešto nije u redu, idite kod stručnjaka na procenu. Možda će vam on reći da je sve u redu ili će vam dati savet da krenete na logopedske tretmane. U svakom slučaju, bolje je doći na kompletnu timsku opservaciju nego posle kriviti sebe zašto niste došli ranije.