Priča o ljutnji, bolu i borbi: 'Mama, nemoj slučajno da plačeš dok me operišu – ti crtaj'

Biljana je sa samo osam godina potvrđena dijagnoza jednog od najtežih oblika raka kostiju – osteo sarkom, zbog kojeg je izgubila nogu.

Na onkologiji je atmosfera sama po sebi strašna, hladna i neizvesna. 

Kako je Biljani opadala kosa, tako je ona nju kidala, čupala i na kraju je skroz odsekla. Sačuvala je svoje vlasi, da nikada ne zaboravi. Sada kaže ima kosu lepšu nego ikada, na čemu, u šali kaže, može da zahvali samo hemioterapijama. 

Njena mama priča da je jednom prilikom Biljana rekla da može da bira, ponovo bi proživela poslednjih pet godina, jer je zbog njih takva kakva je. Mnogo je naučila o životu, o prioritetima, da ceni sreću, svaki trenutak života. 

Roditeljima je posle šeste hemioterapije, predloženo da se uradi zamena potkolenične kosti. Kost stiže iz Bolonje, i roditelji puni strepnje, straha i nade gledaju svoje dete od osam godina koje odlazi u operacionu salu, a ona im kaže: "Mama, nemoj slučajno da plačeš, ti - dok mene operišu – crtaj"!

Operacija je trajala osam sati, a oni su čekali i samo se uzdali u boga, jer kažu u tim trenucima samo vam to pada na pamet. 

Rezultati su bili odlični – ostalo je samo 5 odsto kancerogenih ćelija, što je kažu izuzetan rezultat. Svi su se obradovali, a Biljana taj period pamti najviše po tome što je dobijala puno poklona od roditelja. 

Došla je i druga tura hemioterapija, koju su predložili lekari. Kada je otac pitao zašto 12 hemioterapija, kada je rezultat tako dobar, doktori su rekli da je to protokol. Nisu se usudili da to i ne urade, pa su pristali, a uporedo s tim su koristili i alternativnu medicinu da bi Biljani podigli imuno sistem. 

Biljana kaže da nije imala kad da razmišlja o tome da li je moglo nešto loše da joj se dogodi. 

Biljana je otvorila svoj Youtube kanal pod nazivom I create my life. To je neka vrsta vodiča za bolesne, gde Biljana porukama i iskustvom daje snagu ljudima sličnim njoj, ali i zdravima, da poštuju život, sebe i situaciju u kojoj se nalaze. 

Ali, da nevolja bude veća, Biljana je nedugo posle presađivanja kosti pala i slomila butnu kost te noge. I tada lekari predlažu amputaciju. Svi lekari su bili iznenađeni otkud recidiv, posebno sa tako dobrim rezultatima. 

Otac je u jednom momentu Biljanine rezultate poslao u kliniku u Segedinu, gde su mu potvrdili da ona zapravo ne boluje od osteo sarkoma, već od tumora velikih ćelija. To je tumor koji se leči injekcijama i uopšte nije maligni. Tek onda Stojkovići nisu znali gde su, i šta dalje! 

Ipak, nisu imali vremena za čekanje, morali su da se odluče – za amputaciju, jer su u pitanju bili dani, a njihovo dete mesec dana trpi nesnosne bolove! 

Biljani je tu vest saopštio doktor, a ona je samo odgovorila – "secite tu nogu". 

Kaže da je bila srećna što su joj amputirali nogu jer nije više trpela nesnosne bolove.

Veliki podstrek joj je dala poseta Nataše Kovačević u bolnici, za koju njeni roditelji kažu da je Biljani mnogo pomogla. 

Posle amputacije noge i propisane nove doze hemioterapije, roditelji su počeli da razmisljaju o tome da bi ipak trebalo da se obrate nekoj klinici u inostranstvu. Odlaze u Milano gde su im rekli da je Biljani potrebno 4 hemioterapije, a ne 12. 

Oni počinju da skupljaju novac za lečenje u Milanu i za kratko vreme su skupili 16.000 evra za put u Milano. 

U Milanu na kontrolnim snimcima, rentgen pokazuje da Biljana ima nekoliko metastaza na plućima. Kreće nova hemioterapija, ponovo joj otpada kosa. Srećom, Biljana odlično reaguje na njih i posle četvrte hemioterapije rezultat pokazuje da na plućima nema ništa. 

Biljana je posle prve hemioterapije uhvaćena u pokušaju da pobegne iz bolnice, jer je htela da vidi Duomo. Doktorka je pustila da ode, a ona je posle toga otišla u jedan restoran i tamo uzela mikrofon i pevala im na francuskom. Tu se zatekla jedna gospođa iz Milanske skale, koja je bila opčinjena Biljanom i ponudila joj besplatan ulaz u Milansku skalu kada god poželi i na koju god predstavu poželi. 

Vlasnici tog restorana i ta gospođa iz Milanske skale takođe su ponudili finansijsku pomoć Biljani i njenim roditeljima ukoliko joj bude trebalo za dalje lečenje. Srećom novac nije bio potreban. Vlasnici restorana su joj ponudili besplatne obroke, po njenoj želji, svaki dan do kraja njenog lečenja u Milanu. 

Biljana se vraća u Beograd, već je dobila protezu, za koju kaže da je odmah zavolela. I danas kaže ne voli kada ima kozmetiku za preko proteze. Voli da pokaže tu šipku, jer ona nju ne definiše, ona je samo deo nje. 

Biljana pliva, jaše, može da trči, da skače. Puna je optimizma, veliki je borac, nikada nije bila depresivna, samo ljuta, ali ta ljutina joj je samo davala dodatnu snagu. 

"I da mogu, nijedan trenutak svog života ne bih menjala", kaže Biljana.