Sterilitet se definiše kao nemogućnost začeća u određenom vremenskom periodu. Kod žena do tridesete godine života je taj period oko dve godine pokušavanja, a kod onih bliže četrdesetim se taj period skraćuje na godinu dana. Posle ženine 40. godine moralo bi se već nakon šest meseci nezaštićenih odnosa razmišljati o problemu steriliteta.

Smatra se da u Srbiji postoji oko 250.000 do 300.000 parova sa problemom smanjene mogućnosti začeća trudnoće, odnosno oko 15 odsto parova. Postoje dva osnovna tipa steriliteta. Primarni, kada osoba do sada nikada nije uspela da ostvari trudnoću, i sekundarni, kada je u prošlosti imala bar jednu trudnoću. O razlozima, načinima lečenja steriliteta i novim tehnikama vantelesne oplodnje, razgovarali smo sa prof. dr Aleksandrom Ljubićem, medicinskim direktorom Opšte bolnice MediGroup, stručnjakom na polju vantelesne oplodnje i lečenja steriliteta.

Razlozi steriliteta

Postoje brojni faktori koji mogu uzrokovati sterilitet.

Kod žena su to pre svega: 

  • hormonski poremećaji
  • neprohodnost jajovoda
  • endometrioza
  • upalni procesi u maloj karlici
  • poremećaji imuniteta
  • nasleđe
  • internistička oboljenja i drugo

Kod muškaraca je najčešće loš kvalitet sperme posledica smanjenog broja ili pokretljivosti spermatozoida u ejakulatu, ili izostanka proizvodnje spermatozoida.

Do ovih promena mogu dovesti: 

  • anatomski poremećaji
  • hormonski
  • infektivni
  • nasledni i drugi faktori. 

Stres, pušenje, prevelika fizička aktivnost mogu uticati na smanjenje oplodne moći kod oba pola.

Otkrivanje uzroka steriliteta

Postoje testovi kojima možemo ispitati sve navedene faktore koji dovode do steriliteta. Osnovna orijentacija je moguća već posle ispitivanja spermograma muškarca, kao i ispitivanja prolaznosti jajovoda (ranije se to ispitivanje radilo rendgenski - HSG, sada ultrazvučno – HyCoSy) i nivoa hormona. 

Lečenje steriliteta

Otklanjanje nađenih uzroka najčešće dovodi do trudnoće. U ovom cilju se koristi hirurško i medikamentozno (hormonsko, antibiotsko, imunološko i drugo) lečenje. 

Pogledajte i 18 saveta za uspešno začeće

Ukoliko do trudnoće dođe kada se izleče nađeni poremećaji, ili ukoliko se ne nađe uzrok, moguće je primeniti neke od sledećih tehnika.

Programiranje seksualnih odnosa

Određivanje plodnih dana u vreme oko ovulacije, kada se planiraju odnosi.

Indukcija ovulacije

Izlazak jajne ćelije iz jajnika, kada je spremna za oplodnju – davanje lekova za sazrevanja jajnih ćelija (najčešće više od jedne, koliko je normalno u prirodnom ciklusu), i izazivanja ovulacije.

Pogledajte i Želim bebu: 10 grešaka koje mogu da utiču na začeće

Inseminacije

Ubacivanje u ženski genitalni put, vaginu, matericu ili jajovode, najkvalitetnijih spermatozoida sa medijumima i hranljivim materijama. Ovo se čini u vreme prirodne ili indukovane ovulacije.

Vantelesno oplođenje

Ovo je najefikasniji način lečenja steriliteta, uspešniji od prirodnog (prirodni ciklusu dovodi do 20 odsto trudnoća, a vantelesno oplođenje skoro 40 odsto). Najčešće se vantelesna oplodnja sastoji se od oindukcije rasta jajnih ćelija, uz kontrolu hormona i ultrazvuka, oizazivanja ovulacije davanjem hormona,
oultrazvučno vađenje jajne ćelije iz jajnika pre same ovulacije, oplodnje jajne ćelije semenom (prirodnim putem ili veštački, unošenjem spermatozoida u jajnu ćeliju iglom), oodgajanja oplođene jajne ćelije i potom embriona u inkubatorima, vraćanja embriona u matericu žene finim, veoma tankim kateterima i dodavanja hormonske terapije podrške radi uspešnog usađivanja embriona.

"Kao što se vidi, postoji veliki broj načina da se pomogne parovima koji nemaju onoliko dece koliko bi želeli. Skoro da ne postoje slučajevi u kojima savremena medicina ne može pomoći. Pri tome se u našem Centru za reprodukcije MediGroup koriste i tehnike holističke ili integrativne medicine. Ovim pristupom pokušava se da se uskladi fizički, mentalni, emocionalni, energetski i duhovni aspekt poremećaja. Ovim pristupom se ne fokusira samo određeni zdravstveni problem, već se čovek leči kao celina. Preduslov uspešnog lečenja je da se potencijalni pacijenti jave na vreme", ističe Mamin sagovornik.

Nove tehnike vantelesne oplodnje

U oblasti vantelesnog oplođenja je za sada kritična faza, koja je u najvećoj meri odgovorna za ograničeni uspeh IVF, usađivanje vraćenih embriona, ili implantacija. Odnedavno su u Bolnicu Jevremova, MediGroup uvedene nove metode vezane za embriotransfer, koje daju bolje rezultate. 

Pogledajte i Lečenje steriliteta: Do potomstva uz pomoć biljaka i pravilne ishrane

Korišćenje medijuma koji u sebi sadrže posebne materije, biološke lepkove i hijaluronsku kiselinu. Naime, dokazano je da ukoliko medijum u kome se nalaze embrioni, pred vraćanje u matericu, sadrži enzime koji pomažu pravljenju adekvatnog prostora za embrion, kao i supstanci koje pomažu prianjanju za sluzokožu materice, raste za trećinu procenat trudnoća. Dodatno poboljšanje uspeha vidimo kod embriona koji se gaje u specijalnim inkubatorima sa manjom koncentracijom kiseonika.

Aktivacija – inicijacija endometrijuma

Proučavanje veoma složenog procesa usađivanja embriona je dovelo do saznanja da namerno pravljenje defekata sluzokože dovodi do njenog pravilnijeg formiranja u narednom ciklusu i do povećanja procenata uspešnosti. Dakle, ova procedura zahteva da se pre ciklusa kada se planira vantelesno oplođenje, učini intervencija, obično u lokalnoj anesteziji ili bez nje. Tom prilikom se koriste specijalno napravljeni kateteri koji primenom vakuuma usisavaju određen deo sluzokože. Stimulacija ovulacije, uzimanje ćelija, njihovo oplođenje i potom embriotransfer, sprovode se u sledećem ciklusu, sa dvostruko većim šansama za uspeh.

Pogledajte i Namirnice koje pomažu začeću

Aktivacija endometrijuma u spontanom ciklusu. Sve veći broj pacijentkinja se odlučuje za vantelesnu oplodnju bez ili uz minimalno korišćenje lekova za stimulaciju ovulacije. Kod njih je primena ove metode donekle drugačija, zahteva zamrzavanje – vitrifikaciju embriona. Kod ove tehnologije je cilj sakupljanje nekoliko (dva ili tri) embriona, koji se vraćaju posle aktivacije endometrijuma. Praćenje rasta folikula primenom ultrazvuka i analize hormona omogućava da se jajna ćelija izvadi u pravom trenutku i oplodi spermatozoidima. Potom se razvijeni embrion specijalnom tehnologijom zamrzava, vitrifikuje i čuva na veoma niskoj temperaturi. U ciklusu pre planiranog transfera se, zajedno sa uzimanjem ćelije, vrši aktivacija endometrijuma, na ranije opisan način. Sledeći ciklus, kada se radi vraćanje embriona, podrazumeva praćenje ovulacije, vađenje ćelije, oplođenje i dobijanje embriona, odmrzavanje prethodno vitrifikovanih embriona i transfer. Tom prilikom se prate hormoni pacijentkinje i ukoliko se ne produkuju u dovoljnoj količini da podrže usađivanje, terapijski se dodaju. Ova procedura dovodi do znatno većeg uspeha prirodnih IVF ciklusa.

Sekvencijalni transfer

Važan deo IVF procedure podrazumeva procenu prijemčivosti sluzokože materice za embrione. U ovu svrhu se danas koristi ultrazvuk, sa procenom izgleda, debljine, zapremine, strukture i prokrvljenosti sluzokože. U nedostatku efikasnijih metoda procene takozvanog prozora implantacije (vremenskog perioda najbolje pripremljenosti sluzokože), razvijena je tehnologa sekvencijalnog transfera. Ona podrazumeva da se transfer vrši u dva akta – najčešće drugog i trećeg ili trećeg i petog dana. Ovom tehnikom se dobija prisustvo embriona u materici tokom dužeg perioda, sa većim šansama da se obuhvati period najvećih šansi za usađivanje. Ona dovodi do 48 odsto više usađivanja.

"Kao što se može videti, razvijen je veliki broj različitih tehnika koje se primenjuju u ovoj oblasti, a mi ih prilagođavamo individualnim potrebama pacijenata", objasnio je prof dr Aleksandar Ljubić.

Tekst: Vesna Stanimirović

*Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete strucnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama.