Stimulacija nedonoščeta

Tokom bebinog života u materici njen centralni nervni sistem je veoma aktivan. Dokaz za to su pružili noviji ultrazvučni aparati, kojima se prate kretnje ploda. Neki obrasci pokreta koji se vide kod ploda, kao što su treptanje, gutanje plodove vode, sisanje palca, širenje prstiju na rukama, izolovani pokreti ruku i nogu, zevanje (sa zabacivanjem glave i povlačenjem ramena unazad) - vide se i kod novorođenčeta u istom obliku, a neki ostaju nepromenjeni i kroz ceo život.

Centralni nervi sistem prima senzorne stimuluse koji dolaze sa periferije, kao što su: položaj, dodir, svetlost, zvuk. Obrađuje ih i pretvara u motorni odgovor. Posmatrajući spontanu motornu aktivnost deteta, odnosno njegove kretnje, u stanju smo da procenimo i u određenoj meri predvidimo kakav će biti neurološki ishod. Spontano kretanje, dete izvodi bez spoljašnjeg uticaja. Obično krene kao protezanje, uvijanje trupa, kretnje ruku i nogu - po tipu opisivanja elipsoidnih putanja. Normalno kretanje je skladno, sekvence su varijabilne (različite), ne može se predvideti šta će dete sledeće da uradi - kao talas koji nadolazi, postiže svoj maksimum, i onda se razlije na obali.

Položaj u "gnezdu"

Prevremeno rođena deca imaju niži stepen tonusa, nisu u mogućnosti da svoje ekstremitete dovedu u srednju liniju (ruke i noge savijene ka trupu). Zbog toga se još u inkubatoru započinje pravilno pozicioniranje beba u takozvanim gnezdima. Položaj u "gnezdu" omogućava da dete troši manje snage za disanje, bolje spava i brže napreduje.

Toplina na maminim grudima

Još dok beba boravi u specijalizovanim ustanovama za prevremeno rođenu decu, može se započeti i program kangaroo care. On podrazumeva da, deca kojima to zdravstveno stanje dozvoljava, borave na grudima roditelja (i majke i oca), gde je neko vreme u toku dana omogućen dodir koža na kožu. Efekti ove terapije su, pored gore navedenih, za pozicioniranje u gnezdu i navikavanje roditelja na dete, ali i obrnuto, kao i uspostavljanje prisnijeg kontakta između njih.

Ponovljeni pregledi

Ponavljanje pregleda u određenim vremenskim intervalima je neophodno kod ove dece, kako bi se napravila dobra procena koja će se od njih uključiti u intenzivan habilitacioni tretman. Dolazak kući sa detetom, za roditelje takođe predstavlja veliki stres. Zbog svih rizika koje nosi prevremeno rođenje, obično najveći problem predstavljaju uobičajene aktivnosti koje se u toku dana sprovode: uspostavljanje  ritma spavanja, hranjenje, presvlačenje, kupanje, koje mogu da prate uznemirenost i epizode dugog plača.

Okolina podstiče razvoj

Napomenuli smo da je stimulacija koju dete prima iz okruženja od velikog značaja za dobar psihomotorni razvoj. Dete od okoline očekuje sigurnost, poverenje, prijatnost. Pravilno uzimanje, nošenje, hranjenje, prepovijanje, prigušeno svetlo, prijatni zvuci... omogućavaju mu dobar san, što je jako važan činilac za sazrevanje centralnog nervnog sistema.

Bavljenje detetom podrazumeva stalni verbalni kontakt sa osobom koja se njime bavi. Kod presvlačenja, hranjenja, kupanja... majka govori bebi šta će sledeće da uradi, trudi se da uspostavi kontakt očima, obraća joj se toplim, tihim glasom. Dete se smiruje na glas majke.

Osećaj sigurnosti

Sve procedure koje se sprovode, ponekad moraju da traju duže. Ako je dete uznemireno, plače, roditelj treba da ga najpre smiri, pa da nastavi započeto. Položaj koji detetu odgovara je takozvani fetalni položaj, kada je glava blago savijena prema napred, ruke i noge ka trbuhu, a  glava je u liniji sa trupom. On mu daje sigurnost, zaštićenost sa svih strana, pa i kada dete spava - treba mu improvizovati takvu vrstu «gnezda».

Naravno, svako dete je specifično i može da ima različite probleme u savladavanju putokaza psihomotornog razvoja. Zbog toga je potrebno da mališane redovno prati fizijatar, i to u ustanovama koje se bave osposobljavanjem dece, a neophodan je i rani stimulativni tretman - veoma važan od samog početka, kako bi se postigao maksimalan funkcionalni ishod.

Strpljenje roditelja

Od roditelja prevremeno rođenog deteta se očekuje veliko strpljenje, upornost i saradnja sa stručnjacima raznih specijalnosti: pedijatra, oftalmologa, ORL, neurohirurga, neurologa, ortopeda, fizijatra, psihologa, logopeda...

Dr Danijela Vukićević, fizijatar