"Bebina i dečja koža je tanka i osetljivija. Škode joj suv vazduh (smanjena vlažnost vazduha je jedan od najvažnijih faktora koji utiču na isušivanje kože zimi), kao i niske temperature. To može da dovede do crvenila i iritacije, kao i svraba delova kože koji su direktno eksponirani niskim temperaturama, ali i onih delova kože koji su pokriveni neadekvatnom odećom, kao što su sintetika i vuna. Najbolje je da to uvek bude pamuk, da bi koža mogla da diše, a kada se dete znoji - da upija znoj. Osnovni problem koji se javlja zimi je problem suve kože. To se događa i deci", kaže dr Pecarski.

Na koji način štiti dobro negovana koža?

- Površinski sloj kože (epidermis) predstavlja zaštitni sloj. Ima dva zaštitna mehanizma: keratin - koji štiti organizam i kožu od prodora bakterija, gljivica i virusa, i sevum - sekret lojnih žlezda kože, koji sadrži masne kiseline i voskove i održava prirodnu vlažnost kože.

Kakve su posledice neadekvatno (ili nikako) negovane kože?

- To je, pre svega, suva koža. Isušivanje je posebno jako zimi. Posledice suve kože nisu samo kozmetičke prirode, već to predstavlja i medicinski problem - zato što suva koža, pored svog hrapavog i vizuelno neadekvatnog izgleda, predstavlja i oštećenu barijeru kože i kao takva je prijemčiva za bakterijske, virusne i gljivične infekcije.

Da li boravak na planini u zimskim mesecima zahteva dodatnu opreznost?

- Na planini je indeks zračenja viši nego na moru. Potrebne su kreme sa zaštitnim faktorom za bebino lice (minimalno SPF 15). Izbegavajte one sa PABA supstancom, koja je alergen i može da izazove iritaciju kože. Na preparatima je to označeno (na primer: PABA free, što znači - bez te supstance).

Bez vode i kupanja nema dobre nege. Šta se u tom smislu  preporučuje?

- Da bi se održala vlažnost kože u zimskom periodu, preporučuje se takozvano pametno kupanje, a to znači smanjiti dugo brčkanje bebe u vodi, sa tridesetak na desetak minuta. Bolje je čak i tuširanje, nego držanje u kadi, zato što tople kupke dodatno isušuju kožu. Kupke treba da budu bez penušavih sredstava i dobro je da sadrže uljanu komponentu. Najbolje je da bebi odmah nakon tuširanja nanesete na telo losion ili kremu, jer je koža tada najbolje upija.

Insistirate na prirodnim preparatima?

- Kada govorimo o tome, treba posebno uzeti u obzir i činjenicu da se šezdeset odsto od svega što stavimo na kožu - apsorbuje direktno u cirkulaciju, u krv. Treba imati u vidu da je bebina koža daleko tanja nego koža odraslih, zato treba posebnu pažnju posvetiti izboru preparata. Kada su u pitanju bebe, treba preferirati što više prirodne preparate, a to znači da ne sadrže mineralna ulja (parafin), sintetske (veštačke) mirise, niti propilen glikol - zato što je koža dece najčešće hipersenzitivna i ove supstance mogu da budu potencijalni alergeni. Pored toga, i preparati koji sadrže lanolin, a koji su česti na našem tržištu, potencijalno mogu da izazovu alergiju. Osim ako ne govorimo o posebnim vrstama lanolina, specijalno obrađenim i oslobođenim različitih aditiva - koji, inače, izazivaju alergije. Postoje i istraživanja prema kojima su neki od tih aditiva, koji se nalaze u lanolinu, čak kancerogeni.

Kako može da se proveri da li je bebina koža isušena i da joj je potrebna dodatna zaštita?

- Ako koža izgleda dobro, ali brzo upija mleko za telo, pa treba koristiti krem ili mast, znači da je detetu koža suva i treba joj nadoknaditi vlažnost. To se postiže nekim prirodnim balzamom.

Kako se štite ruke, lice i usne, delovi tela koji su takođe osetljivi na niske temperature?

- Ruke i lice uvek treba zaštititi, a to znači dobro ih namazati odgovarajućom kremom, kako bi se sprečilo isušivanje kože. Rukavice na dečjim rukama su obavezne. Posebno treba da se vodi računa o zaštiti usana. One nemaju prirodni zaštitni sloj, tako da bez zaštite lako mogu da ispucaju. Une se takođe mažu odgovarajućom, prirodnom kremom, da se ne dobiju ragade,koje mogu biti bolne.

Ni nosić, naročito zimi, ne smemo da ostavimo bez zaštite, posebno prilikom učestalog brisanja. Vodite računa da melem bude uvek pri ruci, kao što je i maramica, a češćim mazanjem nosa i predela oko  njega sprečite dodatno isušivanje.

Krema bez veštačkih mirisa i mineralnih ulja

Šta treba da sadrži krema za decu?

- Zbog izuzetne osetljivosti njihove kože, neophodno je da odaberemo  preparat bez supstanci koje mogu da budu potencijalni alergeni, a to znači bez veštačkih mirisa i mineralnih ulja. Bilo bi dobro da preparati koje birate za svoje bebe, pa i one malo starije, u sebi imaju kakao buter, ši buter i prirodne voskove, koji će održavati vlažnost kože. Da umesto mineralnih ulja, kao što je parafin, sadrže prirodna biljna ulja, kao što je ulje semenki grožđa, maslinovo, ulje nevena, zatim različite biljne ekstrakte, kao i etarska ulja. Za decu su najbolja ulja kamilice, nevena, lavande.

Aromaterapija za bebe

Može li neki vid aromaterapije da se primeni i na bebama?

- Dobro je da se masaža aromatičnim uljima primeni kod dece, čak i kod beba, i to najbolje u večernjim satima, pred spavanje. Pored toga što se tako dete opušta, prirodna ulja povećavaju hidrataciju kože, pa je samim tim štite od dodatnog isušivanja, a to je jedan od osnovnih problema sa kožom kada je zimski period u pitanju.

Tekst priredila Mirjana Ajbl