Kad oči nisu u harmoniji

Postoji više vrsta strabizma, sa određenim karakteristikama - u odnosu na uzrast, prognozu i terapiju. Strabizam može da se ispolji kao:  konvergentni strabizam (oko skreće put unutra), divergentni strabizam (oko skreće ka spolja), vertikalni strabizam (jedno oko je više ili niže u odnosu na drugo), latentni strabizam (otkriva se tek pomoću određenih testova). Posebna grupa je paralitički strabizam, kada oko uvek zaostaje u smeru paretičnog ("ukočenog") mišića.

Konvergentni strabizam (skretanje oka ka unutra) se obično javlja oko treće godine života, ponekad čak i neposredno posle rođenja, ili u prvih godinu dana života. Spada u najčešću grupu strabizama.

Divergentni strabizam

Divergentni strabizam (skretanje oka prema spolja) nastaje nešto kasnije, obično nakon pete godine života. Za njega je karakteristično da je u početku povremen, a kasnije postaje stalan. Može da varira - ne samo iz dana u dan, već i tokom istog dana. Neke od tegoba koje mogu da se jave su: glavobolja, umor, zamagljen vid i, povremeno, duple slike.

Slabovidost i strabizam

Kod strabizma, oči gledaju u različitim pravcima, pa zbog toga mozak prima dve različite vidne slike. Da bi izbegao duple slike, mozak ignoriše sliku sa oka koje je skrenulo, što rezultuje lošim razvojem vida na oku koje skreće. Ovo uslovljava čestu povezanost ambliopije (slabovidosti) i strabizma. Ako se ambliopija otkrije u prvim godinama života, tretman je obično uspešan. Ukoliko se sa lečenjem zakasni, smanjenje vida ostaje konstantno. Pravilo je da, što se ranije počne sa lečenjem slabovidosti, rezultati po vid su bolji. Ambliopija se leči zatvaranjem boljeg oka, što ima za cilj da popravi vid na slabijem oku.PageBreak

Uzroci

Tačan uzrok strabizma nije u potpunosti objašnjen. Strabizam je posebno čest kod dece sa cerebralnom paralizom, hidrocefalusom (anomalija centralnog nervnog sistema), tumorima mozga, Daunovim sindromom i kod nedonoščadi. Povreda oka ili kongenitalna katarakta (zamućenje očnog sočiva) mogu, takođe, da uzrokuju strabizam. Međutim, većina dece sa strabizmom nema nijedno od ovih oboljenja, ali može da ima pozitivnu porodičnu anamnezu na strabizam.

Kako prepoznati strabizam

Ono što najviše interesuje roditelje je, svakako, kako prepoznati da li dete ima strabizam. Roditelji mogu da primete da detetu - povremeno ili stalno, oko skreće ka unutra ili prema spolja, ili vertikalno naviše ili naniže. Ugao skretanja oka može da varira od sasvim diskretnog do upadljivog. Ponekad je ovo skretanje oka konstantno, ali se češće dešava da je povremeno i ispoljava se kada je dete umorno, bolesno, ili kada mu popusti pažnja. Ponekad se javi i nesigurnost pri hodu ili nespretnost pri igranju, zbog pojave duplih slika.

*Divergentni strabizam (skretanje oka prema spolja) se u jednom od svojih oblika može ispoljiti i kao zatvaranje ili žmirkanje jednog oka na jakom svetlu, naročito tokom sunčanog dana.

*Naginjanje glave na jednu ili drugu stranu, položaj glave sa malo podignutom ili spuštenom bradom deteta - takođe mogu da ukazuju na prisustvo strabizma. Ovakva vrsta strabizma se često ispoljava po rođenju.

Ravnoteža od trećeg meseca

Karakteristično za novorođenčad je da im oči retko stoje «pravo» u prvim nedeljama života. Normalna okulomotorna ravnoteža još nije razvijena, pa oči mogu blago da skreću prema spolja ili ka unutra. Smatra se da se normalna ravnoteža razvija do trećeg meseca života. Zato je savet roditeljima da pažljivo posmatraju svoju decu, jer je lečenje uspešnije ako je razrokost otkrivena u početnom periodu. Pored roditelja, veliku ulogu u ranom otkrivanju razrokosti imaju pedijatar i oftalmolog.

Pseudostrabizam

Lažni ili pseudostrabizam je stanje kada može izgledati da deci skreću oči, ali u stvari nije tako. Ova stanja se javljaju kod novorođenčadi ili male dece koja imaju širok most nosa ili izražen nabor kože u predelu unutrašnjeg ugla oka, kada izgleda kao da oči skreću ka unutra. Razlika između pravog i pseudostrabizma može da se postavi kod dece već između šestog i devetog meseca starosti.

Lečenje strabizma

Lečenje strabizma zavisi od vrste. Posle kompletnog očnog pregleda, oftalmolog će da preporuči terapiju. Strabizam može da se leči uz pomoć naočara, zatvaranjem oka (okluzijom), vežbama ili, konačno, hirurškom intervencijom - ukoliko su ostale metode neuspešne. Operacije protiv strabizma se izvode da bi se pojačao ili oslabio efekat jednog ili više mišića koji pokreću očnu jabučicu. Operacija se izvodi u opštoj anesteziji, a vreme oporavka je brzo. Deca se obično za par dana vraćaju svojim uobičajenim aktivnostima. Posle operacije, deca će možda i dalje da nose naočare, u zavisnosti od refraktivne anomalije (dioptrije) pre operacije. U nekim slučajevima će biti potrebno više nego jedna intervencija da bi se oči dovele u «prav» položaj.

Dr Ana Milojević, oftalmolog