Kome je potrebno zamrzavanje jajnih ćelija? Kako izgleda ova procedura i kada je najbolje da se uradi

Zamrzavanje jajnih ćelija mnogim ženama pomaže da se ostvare u ulozi majke, a evo u kojim situacijama se radi, kako i kada je najbolje da se uradi.

Shutterstock

Sve se češće pominje procedura zamrzavanja jajnih ćelija. Mnogi ovu metodu posmatraju kao "alat" za odlaganje majčinstva, ali zapravo može da bude veoma korisna onim ženama koje žele da budu majke, ali nisu na to spremne u ovom trenutku – na primer, još uvek nije upoznala partnera sa kojim bi želela decu ili možda prolazi kroz neka lečenja koja mogu da utiču na njeno reproduktivno zdravlje.

Zašto treba zamrznuti jajne ćelije

Zamrzavanje jajnih ćelija je procedura u kojoj se jajne ćelije uzimaju od žene, a zatim se zamrzavaju i čuvaju u specijalnim posudama ispunjenim tečnim azotom. Ovaj proces pomaže ženama da se kasnije rode bebe uz pomoć vantelesne oplodnje.

S obzirom na to da svaka žena ima određene rezerve jajnih ćelija koje dobija odmah po rođenju, a vremenom se broj jajnih ćelija smanjuje, "kritična starost" odnosno godine u kojima ženama postaje teže da zatrudne su između 30. i 35. godine, a zamrzavanje jajnih ćelija može da pomogne da se ti problemi izbegnu.

U kojim godinama je najbolje zamrznuti jajne ćelije

Bolje je da se jajne ćelije zamrznu tokom aktivne reproduktivne faze, odnosno između 30. i 35. godine. U tom periodu su kvalitet i kvantitet jajnih ćelija još uvek dobri, zbog čega su veće šanse da kasnije, kada se jajne ćelije upotrebe, ishod bude pozitivan.
Svakako, što je mlađa žena, to su veće šanse da uzme dovoljan broj zdravih jajnih ćelija, koje kasnije mogu da se upotrebe za oplodnju. Smatra se da se najbolji rezultati postižu ako se jajne ćelije uzmu i zamrznu između 25. i 30. godine starosti žene, piše parents.ru.

Nivo AMH hormona utiče na odluke

Anti-Milerov hormon (AMH) je dobar pokazatelj toga da li žena ima dovoljno preostalih jajnih ćelija koje mogu da ovuliraju i budu oplođene. Naravno, nemoguće je utvrditi tačan broj jajnih ćelija, ali ako je nivo hormona manji od 1,2ng/ml, to pokazuje da su šanse za prirodno začeće značajno smanjene.

Nivo ovog hormona jedan je od glavnih kriterijuma kada se donosi odluka o zamrzavanju jajnih ćeija.

Stručnjak za reproduktivno zdravlje žena dr Julija Brikalevič kaže da se ponekad, ako je nivo hormona AMH nizak, preporučuje zamrzavanje embriona, a ne jajnih ćelija.

"Svakoj pacijentkinji se pristupa individualno, ali u nekim slučajevima, kada je AMH nizak, bolje je zamrznuti embrion nego jajne ćelije jer se jajne ćelije odmrzavaju sa efikasnošću od 86 do 92 odsto, a ebrioni sa uspehom od 99 odsto".

Kontraindikacije za zamrzavanje jajnih ćelija

Pre nego što se pristupi zamrzavanju jajnih ćelija, prolaze se pregledi i ispitivanja, kako bi se utvrdilo da li postoje kontraindikacije za hormonsku stimulaciju koja je neophodna. Takođe je neophodno da u trenutku kada se uzimaju jajne ćelije za zamrzavanje, hronična bolest, ukoliko je žena ima, bude pod kontrolom.

Kako se uzimaju jajne ćelije

Najpre se drugog, trećeg dana ciklusa vrši stimulacija rasta folikula, što traje oko deset dana. Za to se koriste lekovi koje žena uglavnom daje sama sebi, ali prema uputstvima lekara. Ova faza je ista kao kod vantelesne oplodnje, samo što se jajne ćelije ne oplode, već zamrzavaju.

Jajne ćelije se vade pomoću ultrazvučnog aparata koji je opremnjen specijalnim senzorima i adapterima, a pomoću kojeg doktor, iglom postavljenom na vrh aparata aspirira folikularnu tečnost u kojoj se nalaze jajašca. Procedura se sprovodi pod anestezijom.

Koliko dugo traju zamrznute jajne ćelije

Ono što mnote zanima je da li zamrznute jajne ćelije vremenom gube kvalitet. U ovom trenutku ne postoje podaci koji pokazuju da su zamrznute jajne ćelije nakon deset ili 15 godina neupotrebljive. Postoji čak i podatak o ženi koja je uspešno iznela trudnoću nakon što joj je implantiran embrion čuvan 24 godine.

Pre dve godine, norveški Univerzitet za nauku i tehnologiju je izvestio da vantelesna oplodnja sa zamrznutim jajnim ćelijama povećava rizik od preeklampsije kod trudnica. Međutim, stručnjaci kažu da ne postoji precizni podaci koji bi to potvrdili, te da rizik od preeklampsije uglavnom zavisi od zdravstvenog stanja žene i njene starosti.

"Rizik se povećava, ali veoma malo – 7,4 odsto naspram 4,6 odsto kod prirodnih trudnoća. U svakom slučaju, doktor koji prati trudnoću uzima u obzir sve rizike i preduzima potrebne mere da bi se sprečila preeklampsija", dodaje dr Brikalevič.

BONUS VIDEO:

This browser does not support the video element.

SVAKI PETI PAR IMA PROBLEM SA POTOMSTVOM! Krstić za Kurir TV o odluci kojom se produžava vantelesna oplodnja OVO JE VELIKA VEST  Kurir televizija