Trudnoća je najveća životna radost i ona je prepuna neverovatnih osećaja jer u tvom stomaku raste jedno maleno biće. Ipak, neka trudnoća bude nabolnija stvar koju žena doživi, jer u nekom momentu izgubi dete. O takvom bolu može da govori samo onaj ko je to osetio, a jedna mama imala je želju da, kroz svoje iskustvo, posavetuje sve one koji upravo prolaze kroz tu bol.
"Nakon što sam pročitala priču jedne Maje o gubitku bebe u 38. nedelji, volela bih da sam mogla da kažem da zamišljam kako joj je. Nažalost, ja apsolutno znam kako joj je. Imala sam pobačaj u 22. nedelji. Zvanično bi to nazvali mrtvorođenčetom.
Da mogu da razgovaram sa ženom koja upravo prolazi kroz sve to, rekla bih joj nekoliko stvar.
Upoznaj detetovo telo
Nemojte dozvoliti da vam govore kako je morbidno ako pogledate, dodirnete telo svog deteta. Mene su upozorili da će me to mnogo potresti. I jeste, bili su upravu. Strašno je bilo držati svoje mrtvo dete. Ipak, osećam se blagosloveno što jesam. Nasuprot njihovom savetu, pogledala sam bebino telo, te malene prstiće, usta koja nisu mogla da plaču. Te prstiče neću nikad zaboraviti. Nećeš otići kući sa radosnom bebom, ali ćeš čuvati uspomenu na njen izgled.
Tvoje telo će te podsećati
Svaki put kada odeš u kupatilo i promeniš uložak, kad god pođeš da dohvatiš nešto i shvatiš da ti stomak više ne smeta, uvek kad osetiš pritisak u grudima, setićeš se da ti je beba umrla. A mozak će te najviše podsećati. Ljutnja, stid, očaj, bes. Krivićeš sebe, to je normalno. Pitaćeš se da li je tvoja krivica, da li je do lekara, tvog partnera. Pokušaćeš da pronađeš krivca za sve ono, ali nećeš naći smisao u gubitku. Ma šta da se desilo, niko tu nije kriv i nemaš na koga da prebaciš sve.
Prihvati svoju tugu
Svi će želeti da vam ulepšaju svaki trenutak. Nemojte se terati da vam sija sunce, ako se ne osećate dobro. Sada ništa drugo na svetu nije važno. Definicija svega se promenila. Hrana je izgubila ukus. Možda si zaboravila i da dišeš. Nemoj da požuruješ sebe, nemoj da se teraš da nastaviš dalje. Iako moraš da se vratiš na neki normalan tok, da ideš na posao, da se brineš o starijoj deci, nemoj se terati da se osećaš savršeno ako nisi. Plači ako ti se plače. Ja sam mislila da se moja tuga nikada neće završiti. Svetlo se javilo tek onda kada sam odlučila da prestanem da teram tugu od sebe. Baš kada sam prigrlila gubitak kao jedan deo sebe, počela sam lakše da dišem. Kažu da nikad ne može otići zauvek. Kažu da ćeš uvek u nekom momentu početi da plačeš.
I vaš partner je izgubio dete
Njegov bol je drugačiji od tvog, ali mu je jednako teško. On sa detetom nije imao fizičku vezu. On neće razmišljati o mrtvom detetu svaki put kada ode u toalet. Ipak, i on se bori i pokušava da dođe sebi. I on je izgubio dete.
Imaš pravo da pričaš o tome
Svi oko tebe želeće da promene temu, želeće da se osećaš bolje jer im je teško da vas gledaju tužne. Ako je nekom neprijatno, to nije vaša krivica niti to možete kontrolisati. Ako ne možete da pričate sa ljudima oko sebe, predlažem vam da pričate sa terapeutom. Prijaće vam. Razmišljanje naglas je najvaćniji korak ka tome da postanete funkcionalni. Moj suprug i ja smo išli na partnersku terapiju. Sasvim je u redu i da pričate javno o svemu, ukoliko to želite. I starija deca treba da znaju da su imala brata ili sestru. Prelepo je izgovarati ime izgubljnog deteta."
izvor: yumama