Zbog čega je u Srbiji još uvek mali broj vantelesnih oplodnji?

Država pomaže tri pokušaja vantelesne oplodnje, a podignuta je i starosna granica za žene koje mogu da uđu u taj postupak o trošku države, sa 40 na 42 godine. Nedavno je usvojen i Novi zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji. Da bude više beba, na svoj način pomažu i pojedine lokalne samouprave.

Dodaje da se Novim zakonom pokrenulo dosta stvari ali da se na godišnjem nivou obavi mali broj vantelesnih oplodnji u odnosu na broj parova koji imaju problem sa začećem.

Navodi da su izrada i usvajanje podzakonskih akata ono što je najbitnije da se uradi.

"Tako da se nadamo da će ona po hitnom postupku biti izrađena", ističe Jovanovićeva.

Navodi da udruženja nemaju podatke da je iz samog procesas vantelesne oplodnje bilo više beba.

"Što se tiče samog udruženja nemamo podatke da je iz samog procesa vantelesne oplodnje bilo više beba. Činjenica je da država više radi na ovom problemu i da se Novim zakonom pokrenulo dosta stvari. Međutim mali je broj vantelesnih oplodnji za parove kojima je to neophodno jer imamo više od 400.000 parova koji imaju problem sa začećem a nešto više od 2.000 vantelesnih oplodnji koji se urade u toku jedne godine obave o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje", objašnjava Jovanovićeva.

Navodi da većina ustanova tokom leta neće raditi vantelesne oplodnje i dodaje da to dosta košta parove.

"Vantelesna oplodnja se tokom leta u mnogim privatnim i državnim institucijama neće raditi i parovi koji čekaju će hteli to ili ne biti primorani da naprave pauzu", objašnjava Jovanovićeva.

Vantelesna oplodnja - prednosti i rizici

Navodi da je u okviru Udruženja počela da radi Grupa za podršku.

"Grupa podrške se održava svake srede i želja nam je da svi oni koji imaju problem dođu i podele problem sa ostalim parovima", zaključila je Jovanovićeva.