Pomoć pri začeću: Koje preglede bi trebalo da obave parovi koji žele bebu

Ispitivanje treba sprovesti ukoliko posle godinu dana regularnih odnosa ne dolazi do začeća. Treba ga sprovesti i ranije, ukoliko:

- u prethodnoj anamnezi (istoriji bolesti) muškarca postoje oboljenja testisa ili operacije na testisima.

Početak ispitivanja

Tri glavna faktora koja utiču na reproduktivnu sposobnost, a koja treba ispitati su: postojanje ovulacije, mehanički faktor i spermatogeneza.

Bazične skrining procedure, kojima se započinje ispitivanje, jesu:

- određivanje postojanja ovulacije (folikulometrija i merenje koncentracije serumskog progesterona 21. dana ciklusa),

- spermogram,

- histerosalpingografija (HSG),

- određivanje FSH i estradiola trećeg dana ciklusa daje veoma korisne podatke o starosti jajnika, odnosno o vremenu za koje će žena ući u menopauzu, i ima značaja u prognozi i određivanju terapije.

Patološki spermogram

Jedan spermogram nije dovoljan za postavljanje dijagnoze, treba ga ponoviti bar još dva puta.

Muškarac kao faktor steriliteta

Oligoastenospermija (smanjen broj i pokretljivost spermatozoida)

Ukoliko je broj pokretnih spermatozoida u primljenom uzorku manji od 500.000 i/ili je u njemu manje od 10 odsto progresivno pokretnih spermatozoida, ne treba primeniti inseminaciju, već pacijente treba uputiti na postupak veštačke oplodnje.

Azoospermija (potpuni izostanak produkcije spermatozoida)

Ukoliko su isključeni hromozomski poremećaji i hipogonadotropni hipogonadizam, kod azoospermije testikularnog porekla, a operativno rešavanje opstrukcije nije moguće (kod opstrukcije izvodnih kanala testisa), pacijentima se preporučuju određeni terapijski postupci.