Većina majki iz porodilišta izlazi sa osmehom na licu i neizmernom srećom u svom srcu. Mama Tijana je napustila porodilište sama, bez deteta u rukama i sa tugom kakvu retko ko može razumeti. Onaj je želela da sa nama podeli svoju bolnu priču:
"Ove godine u januaru saznala sam da sam trudna. Bila je to željena trudnoća, iščekivana. Iz ljubavi. Trudnoća za poželeti. Bez ikakvih tegoba, mučnina, bolova. Toliko lepa trudnoca da su mene stalno doktori i sestre pitali kroz osmeh: "Jesi li ti sigurna da si trudna?"
I tako, uđem ja u deveti mesec, krenula kupovina stvarčica za bebu, ime već osmišljeno, ma jedva smo čekali da nam stigne. U 38. nedelji sam isla i na CTG i na UZ i naravno da je isto sve bilo u redu kao i do tada, ali nisam ni slutila da ću iste te nedelje trudnoće i da izgubim svoju bebu. Samo je više nisam osećala, a poznavala sam je odlično još u stomaku. Toliko je bila aktivna da nisam mogla da shvatim kako je ona zapravo devojcica, više je ličila na nekog dečaka boksera.
I da, nisam je osetila i sačekala sutra da odem kod lekara, tamo me je sačekao šok. Čula sam onu najgoru rečenicu: 'Ne čujem srčanu radnju bebe'. Usledio je plač, šok, sestre, doktori, opšti haos. I na kraju rečenica koja mi i sada para uši: 'Izgubili smo bebu'.
Moj hitan carski se desio 15. septembra 2021. Dve nedelje nakon toga sam izašla iz bolnice praznih ruku, praznog stomaka. Sama. Tako se ne izlazi iz porodilišta i ja sa tim nisam mogla da se pomirim. Užasno je bolelo. I sada boli isto. Kod kuće me je čekala spavaća soba sa svim bebinim elementima (krevetić, nameštena posteljina, njena garderoba). Jako sam se plašila dolaska kući. Ali i sa tim se čovek izbori. Ne kažem da je lako, ne daj Bože da iko razume taj bol i tu prazninu.
Prošlo je, evo, tačno mesec dana. Ne znam kada će da prođe ova bol, kada će da dođe to vreme koje leči sve. Ali i ne želim. Želim da patim za svojom devojčicom, jer to je sasvim normalno. Želim da je se sećam zauvek, iako nisam smela da je vidim, nisam bila toliko psihički jaka i možda ću da budem osuđena zbog toga, ali ja to ne bih podnela. Moje srce ne bi izdrzalo. Imam njene slike sa 4D UZ iz devetog meseca, znam joj lik, i želim da je takvu pamtim. Buckastu, zamišljenu, sa podglavljenom ručicom i prelepu. Jer ona je pravi anđeo.
Imam strah i od sledeće trudnoće. Drago mi je kada pročitam da su žene koje su sve ovo prošle sada ostvarene majke i na taj način smanjuju moj strah od druge trudnoće, drugog porođaja. Ne bih preživela još jedan gubitak, sigurna sam. Hvala svim ženama koje su podelile svoje priče sa nama koje sada prolazimo kroz to i što nam ulivaju nadu da će sve biti dobro, ali prvo moramo biti dobro mi. Podrška svim mamama anđela."
mama Tijana
Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.
Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.