Dve trudnoće, uredne, lepe i lagane, a porođaji za poželeti.
Vuka sam rodila 5. maja 2019. godine. Nedelja, nikakvih bolova, niti kontrakcija. Oko 11 sati sam ušla da se istuširam, i primetim svežu krv.
Uplašila sam se i odmah uputila na pregled u Narodni front. Stigli smo u 12:05 u bolnicu i na pregledu mi govore da sam 9 prstiju otvorena, hitno ne šalju u salu, prokinuše vodenjak u 12:30.
U tri napona, u 12:40 se rodio Vuk, 3 589 g i 54 cm.
Uroš se rodio 31. avgusta 2020. godine. Scenario isti. Ujutru u 9 h sam otišla na ctg, doktorka govori sve je mirno, nećeš ti skoro. Oko podne počne da me bolucka stomak, međutim, vođena pregledom i mirnim ctg-om pomislih da su pripremne kontrakcije.
Oko 15:30 kreću kontrakcije, čini mi se odmah na 2 minuta. Pokupih stvari i u 16 h smo bili u Narodnom frontu. Kaže doktorka 9 prstiju otvorena, hitno u salu. Samo sam pomislila, zar opet?! Opet prokinuše vodenjak i u par napona rodilo se moje drugo zlato. Uroš, 3 170 g i 52 cm.
Ovo je poruka svim mamama, neka znaju da može i ovako.
Porođaj ne mora nužno da bude bolan i da dugo traje. Uživajte u trudnoći! Neka sve dožive ovako lak i lep porođaj, a ja ću da napravim malu pauzu, pa se nadam i trećem ovakvom iskustvu.
Mama Marija
Pročitajte i...
Još uvek nema komentara - sjajna prilika da pokreneš diskusiju.