Dojenje je veliki izazov za svaku ženu u fizičkom, psihološkom i emotivnom smislu. Ja nisam bila izuzetak, ali sam mislila da mi sasvim dobro ide. Pratila sam uputstva, dojila bebu na svaka 2h, i sve je delovalo u redu do prve kontrole kod pedijatra.
Izmerili su je i ustanovili da je beba dodala samo 300 gr za mesec dana.
300gr?! Samo toliko?! Ostala sam bez teksta. Šta sam uradila pogrešno?! Šta nije u redu? Zašto samo toliko?! Pedijatar je rekao da verovatno nemam dovoljno mleka i da, ako ne želim da uvede dohranu, moram što pre uspostavim laktaciju. Dao je rok od 7 dana. Ako do tad ne uspem i beba ne dobije na težini, uvešće dohranu.
"Stavi je na dojku kad god zaplače, makar to bilo i na sat vremena, pola sata, kad god zatraži. Makar bilo i non stop, bez obzira na to da li ima mleka ili ne. Beba će da izvuče i poslednju kap mleka, a što više bude sisala, to će više i mleka da nadolazi."
I tako je počela moja paklena nedelja, dojenje 24/7.
Kad god je beba tražila, ja sam je stavljala da sisa. A tražila je. Stalno. Neprekidno . Nisam spavala. Nisam jela. Nisam izlazila, ma nisam se odvajala od nje. Plakala je čim bih je ostavila, makar samo spustila da je presvučem.
Mislila sam da neću moći da izdržim. Bilo mi je jako teško. Bila sam umorna. Bila sam gladna. Bila sam iscrpljena. Beba nije htela ni kod kog drugog, nisam smela da mrdnem iz kreveta, da se na trenutak odvojim od nje. Samo je htela da bude uz mene i samo je htela da sisa. Bolela su me leđa, bolele su me grudi, bolele su me ruke. Imala sam osećaj da mi se ceo život sveo na spavaću sobu i da ovo nikad neće da prođe i da nikad neću da izađem. Htela sam da odustanem od svega i da joj dam dohranu, pa da konačno legnem da spavam.
Ali, nisam. Nisam mogla. Znala sam da je majčino mleko nezamenljivo i da je moja dužnost i obaveza da istrajem. Nisam mogla da odustanem dokle god sam imala makar i kap mleka. Morala sam da se borim i borila sam se, sve dok konačno nisam uspostavila laktaciju. Trebalo mi je intenzivnih, paklenih 7 dana, ali sam uspela.
Moja beba sada ima 9 meseci, i dalje sisa i uveliko ručka kašice. Čak je u 4 mesecu imala takav skok u razvoju da je za 3 nedelje dodala 700gr i porasla 7 cm, samo na mom mleku. Puna je energije i vesela, već uveliko puzi i podiže se da stoji. Ponosna sam na sebe što sam istrajala sa dojenjem zbog i uprkos svemu. Ja to ne bih uspela bez podrške i nesebične pomoći moje porodice, pre svih, moje majke. Hvala vam što ste bili uz mene (tj. nas).
mama Katarina
Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.
Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.