Ja sam se porodila 05. 10. 2020. 

Bolove sam osetila 02. 10. 2020, otišla u bolnicu gde su mi rekli da će me ostaviti jer sam otvorena tri prsta. Međutim, to se odužilo na 3 dana bolova, ali porođaja ni blizu. 

Imala sam nekad slabije, nekad jače bolove, ali ništa redovno, otprilike na svakih 20 minuta. Ta tri dana su bila najduža u mom životu koje pamtim. I napokon, četvrti dan doktor mi je rekao da će me tog dana poroditi. 

Uključiće mi drip da bih imala redovne bolove i da bih se počela otvarati. 

U porodilištu u 10:30 sam počela da osećam jake bolove, na svakih 5 minuta. Kako je vreme odmicalo, to se smanjilo na svaku minutu. 

Mislila sam da tome neće nikad doći kraj, jer sam bila iscrpljena od prethodna 3 dana. Taj dan nisam imala snage ni da hodam, a čekalo me veliko iskušenje za koje sam morala naći snagu. 

Porođaj je trajao jako dugo. Nisam se otvarala, pa su me morali seći.

I napokon sam se porodila prirodnim putem u 15:45h. Rođena je moja Dilara, sa 3 800 g i 52 cm dužine. 

Kako je doba korone, nisam imala posetu, ali su muža pustili da nas vidi na 5 minuta kad sam se tek porodila. 

Dolazak kući je bio pun emocija. Ja, muž, a i mama smo plakali od sreće. Nismo mogli da se nagledamo naše male Dilare. 

Ležala sam 20 dana bez ustajanja, samo u toalet sam išla uz pomoć muža. Sad je moja Dilara porasla, a moja rana još uvek nije skroz zarasla i često me boli. 

Svako prođe svašta na porođaju i svega se sećaš posle, znaš prepričati, ali te sate bola zaboraviš u trenutku kad bebu dobiješ na grudi. Najlepši i nezaboravan osećaj, drage moje trudnice.

Želim vam puno sreće, lak porođaj i brz oporavak. 

mama Berina Mehić, Slovenija

Pročitajte i...