'Porodila sam se na prijemu u porodilištu': Mamina priča o lakom porođaju i teškoj trudnoći

Pozdrav, drage mame i one buduće koje čekaju svoj maleni zamotuljak.

Ništa nije bilo toliko teško poštovati osim što kod kuće imam sina od četiri godine koji trazi pažnju i društvo, a ja nisam mogla skoro ništa da radim kao pre.

Konstantno probadanje u stomaku i osećaj da će beba ispasti na svaki malo jači pokret izazivalo je u meni strah od prevremenog porođaja. Ušla sam u 8. mesec i beba je već bila spremna da dođe na svet. Okrenula se i spustila se, dostigla skoro 4 kg, a meni termin tek 15. januar. Ja se jedva pokrećem. I dalje idem svake nedelje na kontrolu, putuj 40 km do lekara, svako struckanje meni smeta. Mislim se, samo da uđem u 9. i onda neka dođe. Samo ne ranije.

Em sam još uvek pod terapijom, sad se pojavljuje novi strah da će krenuti porođaj, a ja se neću otvarati kako treba, beba velika, namučiću se, napatiće se i beba, strah od komplikacija, razmišlja doktor i o carskom rezu.

Dočekala sam ja i da uđem u 9. mesec, a bebana je već preko 4 kg. Proslavila sam rođendan 5. januara i na Badnje jutro mene beba daruje došavsi u moje naručje.

Porodila sam se za 10 minuta! Ipak ima nečeg dobrog u ovoj priči.

Vodenjak je pukao kod kuće oko pola 5 ujutru, mislim se imam vremena da se istuširam, polako ću se otvarati s obzirom na dugu i jaku terapiju, spremila se polako, oprala i sudove, muž i ja krećemo u porodilište sat vremena kasnije. Bolovi kreću odjednom, i to mnogo jaki, kontrakcije su se pojavile odmah na svaki minut, minut i po, i traju 40 sekundi. A meni treba sat vremena do porodilišta.

Stižem tamo i na prijemu me sestra sva sreća poslušala i videla po meni da je to TO. Nema vremena ni za pregled ni za zavođenje podataka u sistem. Jedva me na ctg priključila i hitno zvala dežurnog doktora, bebina glavica se već videla. Brzo su me skinuli jer sam ja već gurala, nisam mogla više izdržati. I gotovo. 10 minuta sve ukupno. Porodila sam se u prizemlju, na prijemu u porodilištu. Lako, da bih tako mogla još koji put. Sva sreća bez komplikacija. Svi mi čestitaju kako sam to majstorski odradila. Uff, vredelo je i hvala na toj nagradi makar da se na porođaju ne patim kada sam trudnoću provela u strahu.

Evo nas sada, već 2,5 meseca i skoro 7 kg. 

Da napomenem, i prvi put i drugi put sam se porodila u Novom Sadu u Betaniji. Oba puta sam imala dobro iskustvo i bas sam zadovoljna bila sa svima.

Pozdrav od mama Tamare i velike devojčice Ine

Pročitajte i...