'Mogla si još da se igraš sa lutkama, a ne da igračke zameniš za muški polni organ': Iskustvo mame koja se porodila sa 16 godina

Da vam se predstavim, moje ime je Barbara i mlada sam mama dva dečaka. Naime, prvog sina sam dobila sa svega 16 godina to jest 10 dana do 17. rođendana. Drugog samo godinu i osam meseci kasnije. Želim da podelim moje iskustvo mlade mame sa vama i da dam podršku svim mama sveta, VI STE KRALJICE.

Ne mogu vam opisati na koji način su mene lično posmatrali. Prvi komentar medicinske sestre sa ginekologije je bio: Mogla si još uvek da se igraš sa lutkama, a ne da igračke zameniš za muški polni organ, znamo svi kako se to u žargonu kaže. Nakon toga, kada su me pregledali i primili na odeljenje, poslali su me na kardiologiju u ambulantu da bi mi stavili holter EKG zbog dijagnostikovane tahikardije. Tamo me je sačekala nadrndana sestra koja je krenula da me ispituje o mom začeću i da ona ne može da veruje kako sam ja mogla da "dozvolim sebi tako nešto".

Nakon postavljanja holtera došla sam nazad na ginekologiju i smestila se u krevet ne bih li se javila suprugu. Dok smo razgovarali, u tom momentu je ušla druga medicinska sestra i čula je da sam rekla svom suprugu da mi holter užasno smeta, jer se znojim i krenula su da me svrbe mesta na kojim je holter bio prikačen. Sestra je čula to i dobacila: "Dok si pravila bebu ništa ti nije smetalo" i nasmejala se nekako čudno.

Ležala sam šest dana na ginekologiji da bi se uradile i ostale analize. I najzad, došao je i dan porođaja. Pregled pred odlazak u porodilište mi je uradila ja mislim najgrublja žena na čitavom svetu. Mislila sam da ću se tog momenta poroditi, međutim nisam bila otvorena, ali sam prešla termin, pa su me poslali u porodilište.

Otišla sam u salu za pripremu i tamo je babica koja me je pripremila rekla da mora da ode na desetak minuta i da se za to vreme ja istuširam i dolazi po mene. Otišla sam u kupatilo, higijena dno dna. Istuširala se i čekala sigurno još 20 minuta. Kada se približavala vratima zaustavio ju je neko i pitao je li spremna žena i ona je onako užasnuto rekla: "Kakva crna žena, ovo je dete od 16 godina, užas"

Kako sam osoba koja nebitne stvari prima k srcu, ovaj komentar me je dotukao i počela sam da plačem i tako uplakana ušla u salu. Legla sam da mi priključe indukciju i ctg i jedna mlada stažistkinja mi je rekla da ne plačem jer je, zamislite, doktor koji je trebalo da me porodi "alergičan" na suze i ako me vidi da mu se to neće dopasti.

Bila sam u bolovima od 8 ujutru do 10 uveče, trudila sam se da ne vrištim i ne pravim scene koliko god sam mogla, ali je svaki pregled zaboleo kao smrt. I kada sam legla na sto, od silnih bolova nisam mogla da guram kako treba, plus je srce krenulo strahovitom brzinom da lupa, što me je dodatno uplašilo. Gurala sam iz sve snage, ali nije bilo dovoljno i doktor se razdrao na mene: "Kad si znala da se..., sad guraj". Još jedan napon i eto mog bepca teškog 4 150 g i dugačkog 53 cm.

Kada sam došla kući rekla sam da više nikada neću tamo da rađam, međutim, nikad ne reci nikad. Kada sam drugi put zatrudnula, ginekolog iz Doma Zdravlja koji mi je vodio trudnoću je greškom napisao uput takođe za Vršac i eto me posle skoro dve godine opet tamo. Drugi porođaj je trajao sat i po vremena, rodila sam bebu od 4 200 g i 54 cm. I naravno, niz kritika, čuvena je bila: "Mogla si malo da sačekaš, kad si pre stigla opet da zatrudniš?" Nikada ljudi neće naučiti da gledaju svoja posla, pa makar bili i doktori. Nažalost.

Pročitajte i...