Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Iskustvo iz zrenjaninskog porodilišta: 'Sve se svodi na to ko si, šta si i koga poznaješ'

'Za mene je porođaj i boravak u bolnici u Zrenjaninu ravan košmaru. Nigde ljubaznosti, ljudskosti i empatije.'

 Izvor: Foto: Shutterstock

Trudnoću sam vodila privatno svih devet meseci. Pošto sam zaposlena, morala sam u državnoj da vodim administraciju. Kajem se iz sveg srca što sam mesecima plaćala doktoricu koja me u porodilištu nije ni pogledala. Mogu reći da imamo predrasuda o privatnim i državnim ustanovama. Doktor koji je vodio moju papirologiju u domu zdravlja je mnogo, pre svega, stručniji, a i ljubazniji i otvorenijeg uma.

Nedelju dana pre porođaja sam ležala u bolnici zbog povišenog krvnog pritiska. To iskustvo i nije bilo toliko strašno.

U četvrtak su me otpustili kući, a u petak mi je pukao vodenjak i onda sam se opet vratila u bolnicu. Od petka do nedelje sam samo ležala i čekala da nešto krene. U nedelju uveče sam dobila jake bolove. Pretpostavljala sam da su kontrakcije. Sestra mi je rekla da se na CTG-u ništa ne vidi i da legnem i spavam. Posle kraćeg vremena, počela sam strašno da povraćam. Cimerka iz sobe je zvala doktoricu. Nakon pregleda ustanovljeno je da sam otvorena četiri prsta. Odmah sam uzela telefon i htela da napišem poruku svom anesteziologu da dođe, da mi da epidural, jer sam ga ugovorila. Sestra je tada počela da viče na mene zato što koristim telefon ne pitajući me uopšte šta radim i kome pišem.

Mi u Zrenjaninu se dogovorimo unapred sa anesteziologom za epidural i kada smo otvorene tri prsta, pišemo mu poruku. Ako imate sreće i doktor je dežuran ili je u gradu, on će doći, a ako ne, porađate se bez epidurala. Dakle, dok ne krenete da se porađate, nećete znati da li ćete dobiti anesteziju ili ne.

Povezane vesti

Silazim u porodilište, nosim svoju putnu torbu, dok se bukvalno porađam stojećki, a sestra koja me vodi, nosi fasciklu u rukama. Zar nije logično i elementarna ljudskost da zamenimo stvari?! No, to je tek posebna tema u našoj zemlji. Jedina lepa vest je ta što su u porodilištu tu noć bile dežurne dve babice koje lično poznajem. U međuvremenu, anesteziolog mi javlja da ne može da stigne, jer je krenuo da odveze svoje dete za Beograd. Pozvala sam drugog anesteziologa, ali me on opušteno otkačio. Tada sam shvatila da se moram poroditi bez ikakve anestezije.

Tražim da mi se uradi carski rez, ali to kod nas ne ide tako. Ništa mi ne preostaje nego da se previjam od bolova i ako preživim, budem srećna. Otvaram se osam sati, skoro padam u nesvest od bolova. Na kraju, spremna sam za porođaj, a ono nikako ne ide. Forsiraju, pomažu, pritiskaju stomak, a opet ništa. Ne ide. Zovu drugu doktoricu, načelnicu ginekologije. Ona me pregleda i kaže da se hitno mora uraditi carski rez. Beba se okrenula tako da prirodno nikako neće iži. Ne mogu da hodam od bolova i izmučenosti. Samo su me odvukli do operacione sale.

Probudila sam se posle tri sata. Dobro sam se osećala. Carski rez mi je ništa u odnosu na prirodni porođaj i užasne kontrakcije koje svaka žena oseti kada se porađa.

Ostala sam još sedam dana u bolnici, jer je mališa dobio žuticu. Onda je počela presija zbog dojenja. Ako slučajno ne znate da dojite, odmah vas gledaju i doživljavaju kao najgoru glupaču. U našoj zemlji se prosto podrazumeva da se rodite sa svim mogućim znanjima i veštinama. U zrenjaninskoj bolnici bih jedino pohvalila pedijatre. Oni su zaista izvrsni. Ima i par sestara koje su divne, ali nažalost u manjini. Pošto sam nekoliko godina provela u Francuskoj i navikla na dostojanstvo i pristojnost, koje oseti svaki pacijent koji se nađe u njihovim institucijama, za mene je porođaj i boravak u bolnici u Zrenjaninu ravan košmaru. Nigde ljubaznosti, ljudskosti i empatije. Sve se svodi na to ko si, šta si i koga poznaješ. Nadam se da se varam, a ako ne, onda zaista molim za malo ljudskosti i ljubaznosti prema trudnim ženama. Svi znamo koliko je ovaj period izazovan, a ponekad i veoma težak.

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: [email protected].

Najnovije

Vesti

Porodica