Da si stigla petnaest minuta kasnije - od nje NIŠTA, od tebe pitanje šta: Porođajno iskustvo majke kojoj je jedna Iskra obasjala život (FOTO)

Dugo mi je trebalo da sednem i napišem priču o lavici Iskri, o mom divu i velikom borcu.

Panika. 

Zbog prethodnog, teškog i rizičnog porođaja i trudnoće koju sam održavala, nisam smela ponovo da ostanem u drugom stanju minimum godinu dana, a tek je prošlo šest meseci. Bila sam u šoku jer je ona došla tako iznenada i neplanirano. Ali nije bilo dileme - Lazar će početkom 2017. godine dobiti pojačanje. 

U početku sam imala veliki strah, ali čudni su putevi Gospodnji. Za divno čudo, druga trudnoća je prolazila sjajno, lagano i bez teškoća. 

Lazar je rastao, a sa njim i moj stomak. Doktor nam je rekao divnu vest - stiže devojčica! Bila sam uzbuđena, radovala sam se što će moj san da jednog dana imam devojčicu Iskru postati java. Ne mogu reći da me nije bilo strah kako ću odgajati dve bebe u isto vreme, ali to je ono što sam oduvek želela. Naprosto, druga trudnoća je bila toliko opuštena, drugačija i lakša od prve da je nisam ni osetila do sedmog meseca. Bilo je naporno pratiti Lazara (bebu od nepunih godinu dana) i u isto vreme paziti na sebe, ali nekako se sve izdrži.

Prošao je Lazarov rođendan i stigao je novembar. Ušla sam u osmi mesec i to veče otišla na redovnu kontrolu. Tih dana mi je bio povišen pritisak (inače uredan kroz čitavu trudnoću). Doktor mi je zakazao prijem na patologiju radi praćenja (zbog prvog, rizičnog porođaja koji se završio abrupcijom posteljice usled povišenog pritiska). Sutradan sam otišla na Klinički da odradim analize koje su bile neophodne, vratola se kući i legla da odmorim. Odjednom sam osetila jak bol u stomaku...

Mislila sam (ne znajući u praksi kako izgledaju kontrakcije) da mi se ide u toalet. Počeli su takvi bolovi da nisam mogla da ustanem. Posle nekih deset do petnaest minuta, dovukla sam se do sobe i uzela telefon da pošaljem suprugu poruku (on je u drugoj sobi uspavljivao sina). Kada me je video, insistirao je da odemo u bolnicu. Hvala mu na tome jer sam ja mislila da će proći, ali nije prolazilo. Ne znam koliko je trajao sam put do bolnice, na ulasku su me odmah uveli u ambulantu i tamo me pregledao sjajni doktor Jakovljević (koji nam je obema spasao život). Konstatovao je da nisam otvorena, ali na UZ nije uspeo da nađe srčane tonove bebe. Bila sam zbunjena i čula sam kako govore da će morati carski rez. Razmišljala sam kako je to logično jer je i prvi put bio, ali nisam shvatala da će da se radi hitno, već sam mislila da će da me odvedu na patologiju i da mi daju neku terapiju da izguramo do devetog meseca. 

Međutim, stavlili su me na kolica i brzinom svetlosti odveli u salu, a tamo gomila ljudi - njih desetak. Galama... Sve je brzo... Hitno... Mene uspavljuju.

Opet se sve desilo kao i sa prvom bebom - nisam stigla pošteno ni da se uplašim jer je sve toliko brzo da sam jedva shvatila šta se oko mene dešava. 

Foto: Privatna arhiva

Imala sam utisak da me bude iz zimskog sna, čula sam nečiji glas koji me doziva. Pored mene je bio suprug, on je bio prvi koga sam ugledala nakon što sam uspela da otvorim oči. Teško su me probudili iz anestezije, mnogo teže nego posle prvog porođa.

Rekli su mi da je beba rođena. Sedam nedelja pre vremena, teška dva kilograma i duga 41 centimetar. Reanimirana je po rođenju. Za sad je stabilno. 

I tu počinje naša borba. Svaki sat je bio važan, svaki minut. Dva dana sam ležala na intenzivnoj nezi jer nisu uspeli da mi spuste pritisak ispod 160. Bila sam odvojena od nje, nisam mogla da je vidim, da je pomazim, da joj šapnem koliko je volim. 

Tek sutradan sam dobila prve informacije. Parametri za nju su bili potpuno nelogični, a moj pritisak nije jenjavao. Kada sam pitala koji je razlog zbog kog se sve ovo desilo, doktor je samo rekao: "Jednostavno tvoje telo je počelo da odbacuje plod, da si stigla petnaest minuta kasnije - od nje NIŠTA, od tebe pitanje šta". 

Kažu da je u toku carskog reza moj pritisak išao i do 200. 

Prolazili su dani, a ja sam tek u petak uveče uspela da vidim moju malenu mrvu. Treći dan su odlučili da je prebace na IMD zbog nelogičnih parametara, povraćanja žutog sadržaja, odbijanja hrane. Sumnjali su na problem sa crevima, bubrege... 

Foto: Privatna arhiva

Po prijemu na IMD smestili su je na hirurgiju gde su je pratili i ispitivali. 

Tek posle sedam dana od rođenja, uzela sam svoju Iskru u ruke. Taj osećaj i danas pamtim - pomešani strah i sreća.

Nakon pet dana spustili su je na pedijatriju. Imala sam pravo na posetu samo jednom dnevno na nekoliko minuta.

Svakodnevno sam se borila sa problemima sa kojima se ona susretala i jedan po jedan kao lavica pobeđivala. Od problema sa bubrezima, crevima, sumnje na diskraniju, urinarnih infekcija, sepse do kaliranja i dobijanja na kilaži. Svega je tu bilo.

Foto: Privatna arhiva

Mnogo problema, mnogo straha, ali i ogromne vere i nade da će na kraju izaći kao lavica i pobednik. I jeste! Nakon 27 dana u bolnici konačno su je otpustili kući. Tada je imala 2200 grama. Njenu prvu Novu godinu dočekali smo zajedno kao porodica. 

Naša borba se nastavila i po otpuštanju. Redovni odlasci na kontrole kod oftalmologa, neurohirurga, vežbe kod fizijatra, pregledi i praćenja kod pedijatra. Pobeđivanje svih dijagnoza, od hipotonije do hipertonije.

Ali ona se borila i izborila. Rasla i napredovala. Bila voljena mažena i pažena, svakim danom sve više i više. 

Foto: Privatna arhiva

Danas je to beba od deset meseci. Ni po čemu drugačija od ostalih terminskih beba. Propuzala sa sedam meseci, sa osam stala na noge, sa devet počela da šeta uz nameštaj. Pravi mali nasmejani zvrk sa najlepšom rupicom na levom obrazu. Plavooka vragolanka. Moj div, moj borac, heroj i pobednik. Lavica. Moja Iskra života, ljubavi, sreće, zdravlja, vere i nade. Svega onoga najlepšeg, najvrednijeg i najdragocenijeg na ovom svetu.  Ponosna sam što sam njema mama i što me je naučila kako u životu uvek moraš biti borac!

Iskra = ljubav = život = sreća! 

Mama Vesna Pavlović

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.