Osobe ili parovi koji odluče da nemaju decu vrlo često na svojoj koži osete neprijatne poglede i čuju neprikladne komntare od ljudi iz svoje okoline, a svoje zgražavanje bez ikakve zadrške iskazuju i oni koji par o kojem je reč i ne poznaju. Slučajni prolaznici, da budemo precizniji.

Ta vrsta zgražavanja na koju javnost smatra da "ima pravo" je emocija koja u sebi sjedinjuje ljutnju i prezir koji ljudi osećaju prema nekome ko je počinio izvestan "moralni prestup", i znatno se ralikuje od ljutnje kad nas neko, recimo, lično uvredi, fizički napadne ili nešto slično.

Nedavno je sprovedena studija upravo na ovu temu - koje to mehanizme u ljudima "budi" odluka potpuno nepoznatog para da nema decu.

Već je od ranije poznato da se ljudi koji odluče da nemaju decu često suočavaju sa stigmatizacijom, ali se prethodna istraživanja nisu bavila onim tananim delom ljudske prirode koji "zapalaca" čim mu se ukaže prilika da sudi o odlukama drugog ljudskog bića. Pa, evo o čemu se radi.

U novoj studiji, koja je 1. marta objavljena u stručnom žurnalu Polne uloge, učesnici su prijavljivali da osećaju tu vrstu gađenja i zgražavanja nad odukom hipotetičkog para da svojevoljno nema decu.

"Ono što upada u oči je da se budi tako snažna potreba osuđivanja potpunih stranaca, čija odluka na nas nema ni najmanjeg uticaja", kaže autor studije, dr Lesli Ešburn-Nardo, sa Perdju unuverziteta u Indijanapolisu, prenosi Live Science.

Zaključak koji se nameće je da ljudi u velikom broju slučajeva roditeljstvo vide kao moralni imperativ, kaže de Ešburn-Nardo. "Nemanje dece ne doživljava se samo kao netipično, već kao moralno neprihvatljivo", objašnjava ona.

Foto: Shutterstock

U istraživanju je učestvovalo 200 studenata, koji su zamoljeni da pročitaju nekoliko opisa osobe koja je u braku, a zatim da ocene koliko je po njihovom mišljenju ispunjen život te osobe.

Od ispitanika se, takođe, očekivalo da se izjasne ukoliko imaju bilo kakav "moralni problem" u vezi sa tom osobom. Jedina razlika u opisima hipotetičkih osoba bila je u pogledu pola i toga da li je osoba odlučila da ima decu ili ne.

Ali, učesnicima u istraživanju nije skrenuta pažnja na predmet istraživanja, naprotiv, rečeno im je da se studija primarno bavi prognoziranjem budućnosti osobe na osnovu određenih karakteristika.

Ispostavilo se da su ispitanici odreda osobe koje su opisane kao neko ko je odabrao da nema decu doživljavali kao značajno manje ispunjene i zadovoljne, od onih u čijem je opisu stajalo da imaju decu.

Ono što je interesantno je da nema razlike u stepenu osude, jednako se osuđuju i muškarci i žene koje nemaju decu, oba pola se, dakle, stigmatizuju ravnopravno, navodi se u studiji.

"Ispitanici su za osobe koje su svesno odlučile da nemaju decu smatrali manje ispunjenim, i manje zadovoljnim od muškaraca i žena koji imaju decu", kaže dr Ešburn-Nardo. "Ovaj efekat primarno je izazvan osećajem tog 'moralnog prava' na ljutnju, neodobravanje i zgroženost usmerene ka ljudima koji su odlučili da nemaju decu", dodaje ona.