Ljubav Mirke Vasiljević i Vujadina Savića počela je u srednjoj školi, i dok su njihovi drugari razmišljali o noćnim izlascima, fakultetu koji će upisati i svemu što ide sa tinejdžerskim danima, oni su osetili neki drugi svet. Odlučili su se vrlo rano da osnoju porodicu, i danas uživaju u svojih četvoro dece.
Mirki je porodica uvek bila na prvom mestu, a kako kaže, ipak je drugačije gledala na roditeljstvo kada je bila mlađa nego danas.
"Njih troje sam rodila na početku dvadesetih, kada nisam imala toliko ni emotivne, ni životne zrelosti. Svi moji prijatelji su u to vreme razmišljali šta će studirati, gde će izaći, pričali su o tome u koga su se zaljubili, a ja sam se bavila potpuno drugačijim temama. O tome šta mi se dešava mogla sam da razgovaram samo sa mamom i tetkom. Tada sam razmišljala u stilu "zdravi su, siti su, suvi su, super", a sada, sa 32, neuporedivo više znam, dosta sam prošla, ljudi oko mene su toliko toga osetili i shvatili", rekla je Mirka, i objasnila koliko joj je prijalo to što je Anika došla u njihov život.
"Andrej, Adrijana i Mihajlo su već veliki, mnogo stvari umeju sami, a ima i aktivnosti koje više ne žele da rade sa mamom, jer im je to bez veze. Zbog svega toga Anika je došla kao trešnjica ili jagodica na torti. Takođe, tek sada shvataju šta znači imati mlađu sestru, jer kad je Andrej imao tri godine, kraj sebe je već imao Adrijanu i Mihajla. On nije bio ni svestan šta znači biti stariji brat."
Mirka je otkrila i da je bila sa sinovima kada joj je pukao vodenjak, i kada je shvatila da porođaj sa Anikom uskoro kreće. Srećom, bili su pripremljeni na to, i pomogli su mami u svemu.
"Bila sam sama sa njima kada je krenuo porođaj. Odmah im je bilo jasno šta se dešava jer mi je pukao vodenjak. Rekla sam im – nema panike, pričali smo da ovo može da se desi, hajde da probamo da se organizujemo. Zaista se nisu spetljali, već su sve uradili kao što sam im rekla", rekla je glumica, a onda otkrila i kako su braća reagovala na bebu:
"Kad je Anika stigla, bili su ushićeni. Ona više nije beba, pa je i interakcija veća, a najviše se ozari kad se oni posle treninga ili škole vrate kući. Taj osmeh, ta sreća i sjaj u očima kad ih pogleda, to nema cenu. Oni to, naravno, osećaju. Sada im je malo napornija, pa i dosadnija, jer je u istraživačkoj fazi, a otkrila je i šta sve može svojim rukama i nogama. Ipak, svo troje kažu da bez nje ne bi mogli da zamisle život i da bi bilo baš bez veze da je nisu dobili."
Mirka je često tema raznih šala, pa se mnogi pitaju da li će odlučiti da rodi i peto dete. Međutim, ona trenutno tvrdi da ne donosila takve odluke, ne zato što ne želi već zato što danas živimo u vremenu prepunom obaveza.
"Da živim u vremenu naših baka i deka, sigurno bih imala više dece, jer je tada tempo bio sporiji, sve se odvijalo u kući i oko nje, a ne kao danas kad svako mora da juri na svoju stranu. Sada mora da se vodi računa i o finansijama, i o organizaciji života, i o stambenom prostoru... Deca su nešto što ostaje iza nas, jednog dana kad ostarimo imamo nekog ko će nas pogledati, a oni imaju jedni druge. Srbija raste kad se deca rađaju. Bila sam zadovoljna sa njih troje, ali sam posle sedam godina poželela da u kući ponovo osetimo miris bebe i, hvala Bogu, rodila se Anika", rekla je Mirka, a onda otkrila i da neće bežati od toga ako se ipak peto dete dogodi.
"Sada radim i nastojim da kod kuće budem prisutna koliko je potrebno i da to vreme bude kvalitetno, a šta ću želeti u trideset šestoj ili sedmoj, ne znam. Da ostanemo na broju četiri – biću srećna i zahvalna, a ukoliko se proširimo, takođe ću biti srećna i zahvalna. S druge strane, tačna je izreka da su mala deca mala briga, a velika – velika. Koliko god da sam sada rasterećena, jer njih troje mnogo toga mogu sami da obave, toliko imam u vidu da su neki već lagano zakoračili u pubertet. Dokle god prave gluposti koje su meni poznate, jer sam ih radila ja ili neko iz mog najbližeg okruženja, sve je ok."
(Yumama/Hello)