Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

EKOTURIZAM: Zaštitimo šume, one su naše blago!

Šume su veliki potencijal za ekoturizam zasnovan na prirodnoj baštini: karakteriše ga odgovorno putovanje u prirodna područja koja promovišu očuvanje životne sredine

 Izvor: Foto: Shutterstock

Šume su naše blago, obnovljivi prirodni resurs. Imajući to u vidu, jasno je koliku važnost ima pošumljavanje. Ne samo da pruža mogućnost rešavanja izazova koji se odnose na zaštitu šuma već i obezbeđuje šumske proizvode za kojima imamo potrebu. Ujedno, to je i jedan od mehanizama za stvaranje zdrave životne sredine i strateški odgovor na klimatske izazove i ekstremne vremenske događaje, kao što su poplava, suše i erozija.

Iako su efekti pošumljavanja vidljivi tek za nekoliko godina, može se reći da je svaka nova šuma poklon budućim generacijama. Zbog toga je doprinos svakog pojedinca povećanju šumovitosti od neprocenjivog značaja.


Brojne koristi od šuma

Malo se zna da mesta sa više šume imaju više padavina, pa je zbog toga sadnja drveća savršen način za stabilizaciju klime. Drveće takođe smanjuje efekat staklene bašte, sprečavajući toplije temperature, jer su jedini prirodni klima-uređaj na svetu. Erozija tla je čest problem u mnogim područjima. U brdskim krajevima je prisutna vodna erozija, a područje Vojvodine, kao ravničarski region, ugroženo je od erozije usled dejstva vetra. Šume sprečavaju pojavu erozije tako što vezuju zemljište. Međutim, jedna od najneposrednijih koristi od šuma za stanovništvo ogleda se u njenoj ulozi u prečišćavanju vazduha. Ljudi koji žive u oblastima sa većom površinom šuma imaju manje zdravstvenih problema koji su u neposrednoj vezi sa kvalitetom vazduha. Ovo je posebno značajno jer poslednjih decenija ljudi proizvode sve više ugljen-dioksida, koji završava u atmosferi, usled vožnje automobila, spaljivanja fosilnih goriva i industrijskih aktivnosti.

Ekoturizam u Srbiji

Šume su potencijal za ekoturizam zasnovan na prirodnoj baštini. Zahvaljujući netaknutoj prirodi, naša zemlja ima ogroman potencijal za razvoj ekoturizma. Čiste, nezagađene planinske reke, bogate šume, nacionalni parkovi u okviru naših najpoznatijih planina samo su neka mesta koja iz godine u godinu privlače sve veći broj turista.


FOTO: TAMARA TRAJKOVIĆ

Marko Marinković, izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj JP "Vojvodinašuma", kaže za Kurir da se ekoturizam često posmatra kao podtip turizma koji se odvija u prirodi.

"Ekoturizam, koji karakteriše odgovorno putovanje u prirodna područja koja promovišu očuvanje životne sredine, jedan je od najbrže rastućih segmenata turizma. Sa ekonomskog stanovišta, ukupna ekonomska vrednost šumskih resursa može se sastojati, između ostalog, od vrednosti direktne upotrebe (npr. dobijanje ekološki prihvatljivog proizvoda) i indirektnih vrednosti upotrebe (usluge ekosistema). Ekoturizam spada u kategoriju direktne upotrebne vrednosti. Održivi turizam dokazao se kao jedan od najefikasnijih načina pružanja ekonomskih mogućnosti i mogućnosti zapošljavanja u lokalnim zajednicama, istovremeno štiteći prirodne resurse, između ostalog, i šume. Od vitalnog je značaja da društvo vidi ekonomske koristi od očuvanja šuma kako bi očuvanje bilo značajnije i dugotrajnije. Svakako ne treba bežati od činjenice da su šume obnovljivi izvor energije, koji ima mnogobrojne opštekorisne funkcije šuma, kao i aspekt i direktnog korišćenja, te ih treba posmatrati kao deo segmenta usluga koje nam šume pružaju", ističe naš sagovornik.

Izgradnja ekološke svesti

On navodi da sva naša šumovita zaštićena područja svakako imaju ekoturistički potencijal, kao i da se to odnosi i na šume van zaštićenih područja.

"Ekoturizam zasnovan na šumama i zaštićenim područjima zauzeo je prvo mesto zbog svojih potencijalnih ekonomskih i ekoloških koristi. Ekoturizam je široko prepoznat kao sredstvo za ostvarivanje jedne od ekonomske koristi od prirodnih šumskih resursa. Ovo je slučaj sa šumskim zaštićenim područjima kojima upravlja JP „Vojvodinašume“ - Obedska bara, Gornje Podunavlje, Deliblatska peščara. Oni su poslednjih godina postali interesantni kao nove turističke destinacije, a ovaj trend koriste i lokalne zajednice za razvoj svojih kapaciteta. Najbolji primer je svakako selo Bački Monoštor, koje u ponudi ima nekoliko smeštajnih kapaciteta, ali i nekoliko etno-kuća i starih zanatlija. Konceptualno, ekoturizam se nastoji da izgradi ekološku i kulturnu svest i poštovanje prema prirodnim resursima i pruži pozitivna iskustva i posetiocima. Sa aspekta održivosti, ekoturizam prevazilazi druge oblike turizma jer je njegovo utemeljenje u okviru održivog razvoja."

Buđenje iskonskog

Dr Marina Vukin, naučni saradnik iz Udruženja šumarskih inženjera i tehničara Srbije, kaže za Kurir da su se u turističkim delatnostima poslednjih decenija razvile usluge zasnovane na prirodnim resursima, poput ekoturizma, banjskog turizma, etno-turizma, zdravstvenog i velnes turizma, turizma baštine, avanturističkog turizma.

"U marketinškom smislu, divlja priroda postala je sve atraktivniji ambijent koji pruža različite vrste doživljaja za novu armiju turista današnjice."

Pri tome, zaštićena prirodna područja, a pogotovo šume, predstavljaju istaknute komponente predela i uslov kvalitetne životne sredine, te su najkontrastniji fenomen u poređenju sa urbanim, industrijskim i drugim antropogenim celinama. Intuitivna povezanost čoveka sa zelenilom proističe i iz činjenice da oko 99,99% organske mase biosfere Zemlje čini vegetacija, a tek neznatan ostatak pripada životinjskom svetu. Boravak čoveka u šumama, u sklopu korišćenja rekreativnih i zdravstvenih funkcija šuma, može da probudi iskonsko osećanje pripadnosti prirodi, smanji negativna emocionalna stanja i unapredi psihofizičko zdravlje, pogotovo u vreme aktuelne pandemije - ističe naša sagovornica.

Ona precizira da se danas razvijaju brojna naučna istraživanja širom sveta vezana za zdravstvene efekte šuma, u kojima se navodi da boravak i aktivnosti u njima znatno utiču na stimulisanje imunosistema, smanjivanje krvnog pritiska, uspostavljanje pravilnog srčanog ritma, smanjenje nivoa stresa i poboljšanje raspoloženja, povećanje sposobnosti koncentracije, ubrzan oporavak rekonvalescenata itd.

"Prema navodima brojnih svetskih istraživanja, udisanje šumskog vazduha bogatog tzv. vazdušnim vitaminima - fitoncidima, samo nekoliko sati nedeljno može da podigne nivo imunosistema i do 50 odsto."

NA KORAK DO CILJA

Zasadi drvo stvara rezervoare čistog vazduha

Lagano idemo prema ostvarivanju cilja da u ovoj sadnoj sezoni sadimo na 100 lokacija. Od početka akcije "Zasadi drvo" (1. 10 - 30. 11) ukupno smo zasadili sadnice i sakupljali seme na 65 lokacija, konkretno na 28 sakupljali smo seme, dok smo na 37 sadili sadnice. Do sada je zasađeno 81.905 sadnica, a sakupljeno je oko 1.500 kilograma semena. U novembru su sađene sadnice gorskog javora, hrasta sladuna, hrasta kitnjaka, bukve, smrče, crnog bora, duglazije, a sakupljano seme šišarice smrče. U oktobru sađene su sadnice smrče i crnog bora, a sakupljalo se seme bukve, gorskog javora, hrasta kitnjaka, hrasta lužnjaka, crnog oraha. Zbog pogoršanja epidemiološke situacija, tokom decembra nije bilo akcije sadnje, pa je sadnja nastavljena u januaru. Tako je 22. januara u Apatinu zasađeno 500 dvogodišnjih sadnica topole, a sadnja se nastavlja i danas u Sremskim Karlovcima, gde se sadi vrba. Pratite nas preko sajta www.zasadidrvo.rs i spremno dočekajte nove aktivnosti, jer će uskoro biti objavljene nove lokacije sadnje.

BUDI ČUVAR PRIRODE!

Pažljivo čuvaj hranu


FOTO: KURIR

Postani već danas čuvar prirode i razmisli šta možeš da promeniš u svom domu i kuhinji. Koristi posude za višekratnu upotrebu za skladištenje hrane, jer je to odličan način za bezbedno skladištenje namirnica. Prati nas, jer svake nedelje imamo novi zadatak.

Ujedinjeni u poduhvatu za zeleniju budućnost

Zaposleni u dm-u nastavljaju da „sade kiseonik“ za buduće generacije


FOTO: KURIR

Kompanija dm drogerie markt, jedan od partnera projekta "Zasadi drvo", prepoznatljiva je, između ostalog, po društveno angažovanom kolektivu, koji rado uzima učešće u inicijativama svog poslodavca. Poštujući propisane epidemiološke mere, zaposleni u dm-u su u malim grupama nastavili svoj poduhvat za zeleniju budućnost. Pored učešća u sadnji, od oktobra prošle godine oni su vredno sakupljali seme, pri čemu su zajedno sa ostalim volonterima sakupili ukupno oko 1.500 kg semena.

Tako deo ovog velikog tima nije propustio ni akciju pošumljavanja održanu prošlog petka u Apatinu, kada su zajedno sa stručnjacima iz JP "Vojvodinašume" zasadili 500 stabala topole. U momentu kada je Zemlja suočena sa egzistencijalnim pitanjima, ovo je, kako kažu, njihov način da doprinesu boljitku planete.

Vođeni uverenjem da ujedinjeni možemo sve, zaposleni u dm-u pozivaju sve zainteresovane građane da im se pridruže na sadnjama širom naše zemlje, koje traju do kraja marta 2021, i načine te male korake koji menjaju svet nabolje.

Najnovije

Vesti

Porodica