Tog dana, dok se vraćala sa posla, mama je srela svoju poznanicu Mariju. Nakon nekoliko razmenjenih reči, radoznala komšinica upitala je da li kod kuće ima goste sa malom decom, gledajući u punu kesu u njenoj ruci. U prvom trenutku, mama (koja je tada već imala dve odrasle ćerke) se zbunila, ali je ubrzo shvatila o čemu se radi. "U našoj kući PLAZMA se jede bez obzira na uzrast, ona je naš omiljeni porodični keks", odgovorila je uz osmeh.

Bilo je to davne 1990. godine, u jednom slatkom gradiću u centralnoj Bosni. Mnogo je vode otada proteklo, mnogo divnih, ali i veoma teških trenutaka. Nova mesta, novi ljudi, nove uloge…

Uvek pričam da sam odrastala u bajci. Zahvaljujući roditeljima i našim malim porodičnim ritualima, moje detinjstvo je bilo zaista prelepo. Toliko dragocenih trenutaka!


Srećno detinjstvo – moja mama zna tajnu, Foto: Shutterstock

Da, prošlo je punih 30 godina.

Mama je u međuvremenu postala i srećna baka šestoro unučadi i svakog od njih je odgajila sa mnogo pažnje, brige i ljubavi. Oni su danas veseli tinejdžeri, uspešni studenti i odgovorni zreli ljudi. I obožvaju svoju baku, koja je obogatila njihovo odrastanje i obezbedila im divne uspomene.

Pre neki dan, ugledala sam mamu ispred prodavnice. Zastala je da pročavrlja s komšinicom – pohvalila se da joj dolaze deca, a zatim je nesigurnim hodom nastavila ka svom ulazu. Znala sam šta se nalazilo u  velikom cegeru koji je čvrsto držala – crvene kutije svima nama omiljenog PLAZMA keksa.