Standardi postignuća učenika, koji definišu šta učenik zna i ume na kraju određenog ciklusa obrazovanja, nedovoljno se koriste u praksi i nisu prepoznati kao alatka za dobar rad nastavnika, pokazalo je istraživanje Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Učitelji i nastavnici doživaljavaju standarde koji su doneti 2011. godine kao administrativnu meru spolja nametnutu za kontrolu kvaliteta, pa naši đaci četvrtog i osmog razreda, koji su učestvovali u istraživanju nisu u stanju da na primer iz srpskog uspešno formulišu ideju teksta ili da u matematici prave razliku šta je prava, poluprava, duž...
Istraživanje rađeno na uzorku od 5.000 učenika pokazalo je da više od 50 odsto njih doslovno tumači tekst, a samo mali broj najnaprednijih izvodi složenije zaključke, tumači tekst i uviđa poentu, rekla je predstavnica Zavoda Jasmina Đelić na predstavljanju rezultata članovima Nacionalnog prosvetnog saveta.
"Ne kažemo da treba spuštati standarde ali treba razmisliti da li je nastavnicima dovoljno jasno na čemu treba da rade do kraja četvrtog razreda", rekla je Đelić, smatrajući da treba preispitati i sadržaje udžbenika, ali i zahteve koji se postavljaju pred učenicima.
Ona je podsetila da je poslednje nacionalno istraživanje o postignućima učenika bilo je 2004. godine.
Istraživanje urađeno proletos, slično nacionalnom, ima za cilj da otkrije da li učenici ostvaruju očekivane rezultate u odnosu na zadate standarde. U četvrtom razredu testirano je znanje iz srpskog, matematike i prirode i društva, a u osmom srpski i matematika.
U matematici četvrtaci najčešće greše kod redosleda računskih pojmova, ne razlikuju pojmove prava, poluprava, duž, poznavanje pravila "veći za", "manji za", ne razlikuju formule za oblik i površinu pravougaonika, rekla je Đelić.
Na sva tri testa, deset odsto najslabijih učenika rešava prosečno 25 odsto zadataka, a 90 odsto najuspešnijih daju oko 85 procenata postignuća, pokazalo je istraživanje.
Standardi su postavljeni tako da se očekuje da više od 80 odsto dece reši pitanja za osnovnog nivoa, 50 odsto sa srednjeg, a oko 25 procenata đaka treba da bude uspešno na naprednom nivou.
Analiza je pokazala i da nastavnici koji su pregledali testove uopšte nisu poštovali uputstvo za ocenjivanje, pa su sastavljači pitanja prinuđeni da prave testove zatvorenog tipa (na zaokruživanje), što može da zavara kad su u pitanju postignuća đaka, rečeno je na sednici saveta, piše Mondo.
*Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici -YuMama.
DOKTOR JE BEZ BLAMA TRAŽIO 900 €: Iskustvo mame Danijele iz Novog Sada kojoj je beba jedva preživela jer nije imala pare
SAMO JEDNA DEVOJČICA U SRBIJI SE OVAKO ZOVE: Svaki dan ga čujete, a ne bi vam palo na pamet da je žensko ime
MAME U SRBIJI ODABRALE: Ovo je lista od 10 najlepših imena za dečake, a ne zna se koje ima moćnije značenje
TRI RUSKA MUŠKA IMENA KOJA SRBI OBOŽAVAJU: Vrlo su popularna među mladim roditeljima, zvučna su i imaju moćna značenja
TRI ŽENSKA RUSKA IMENA KOJA SRBI OBOŽAVAJU: Nose ih brojne generacije, ali poslednje 3 godine su mega popularna