Veruje se da je tog dana Isus vaskrsao Lazara iz groba, što predstavlja jemstvo za vaskrsenje svih vernika. Na ovaj hrišćanski praznik, običaj je da se nose grančice vrbe, što simbolično predstavlja Isusov svečani ulazak u Jerusalim, gde su ga dočekali sledbenici i vernici.

Na Vrbicu, grančice vrbe u crkvu unose deca, a one ostaju u hramu do nedeljne liturgije, kada se obavlja ritual blagosiljanja vrbe. Uz to, ustaljen je i običaj da se na Vrbicu bere cveće koje se neće uneti u kuću, već se drži u dvorištu u vodi – cvetovima se, potom, ukrasi kuća, a ukućani se umivaju vodom.

Ipak, unošenje grana vrbe u crkvu nije jedini običaj koji na ovaj praznik uključuje najmlađe – mališani na Vrbicu nose zvončiće vezane za trobojku, čime objavljuju pobedu života nad smrću.

Zanimljivo, običaji kićenja zelenilom postojali su i kod Slovena, a vrba je bila omiljena jer je simbolisana napredak i podmlađivanje, a verovalo se da ona može da i da odagna zlo. U selima širom Srbije se, takođe, dugo negovao i običaj Lazarice, pri čemu su se devojke kitile vrbom i tako ukrašene išle od kuće do kuće pevajući pesme kojima se priziva dobro zdravlje.