Mrazovac spada u red veoma opasnih biljaka, jer sadrži supstancu "kolhicin", a posledice trovanja ovom biljkom mogu biti fatalne jer ne postoji protivotrov.

Simptomi trovanja mrazovcem su: stomačne tegobe, mučnina, grčevi, usporeno disanje, povraćanje, problemi sa jetrom i dehidratacija organizma koju izaziva otrov iz biljke.


Veoma je sličan sremušu pa bi trebalo posebnu pažnju obratiti prilikom branja ove zdrave i ukusne samonikle biljke.

Jedini i možda najsigurniji način da ih razlikujete je miris. Naime, lišće sremuša (medveđeg luka) - eliptični listovi zašiljenog vrha, intenzivne zelene boje koji se pri dnu sužavaju u dugu peteljku i najčešće ih ima dva ili tri, za razliku od lišća otrovnog đurđevka (koji je takođe sličan sremušu) i mrazovca, miriše na beli luk.

Još jedna važna ralika između sremuša i mrazovca jeste to što on raste u vlažnim šumama (posebno bukovim) tokom aprila i maja, dok mrazovac raste na livadama i pašnjacima u septembru. Takođe, možete ih razlikovati i po boji cveta – mrazovac ima ljubičaste cvetove, a sremuš bele.

Sremuš, koji je izuzetan antioksidans, koristi se i kao začin, a poznata su i njegova lekovita dejstva kod upala želuca, bešike, dermatoloških oboljenja. Oni koji ga konzumiraju mogu izbeći i srčani udar.

Ljubitelji sremuša bi trebalo da budu veoma oprezni prilikom branja ove biljke, jer na livadama i obodima pašnjaka vreba njemu sličan, a veoma otrovan, mrazovac.