Izvor: RTS


Rezultati popisa pokazali su da je u odnosu na 2002. godinu u Srbiji manje 380.000 ljudi. Više od 650.000 nema posao. Dok se država trudi da podstiče zapošljavanje, ali i rađanje, sve je više primera koji govore suprotno.
Zakon o radu se krši, a trudnoća postaje najveća "krivica" žena. Kancelariji zaštitnika građana iz svih krajeva Srbije stižu pritužbe.

Četiri godine Maja Veljović ispunjavala je uslove za rad u Privrednom sudu. U momentu kada je trebalo da je prime za stalno, izgleda, više ne.

"Sumnjam da je razlog mog neprimanja moja trudnoća. Kad je bila reforma pre dve godine, mene su ostavili, druge su otpustili", kaže Maja Veljović.

Prema njenim rečima, nije bilo pritužbi na njen rad, jer kako kaže, da je ih je bilo ne bi radila četiri godine i ne bi joj stalno produžavali ugovor.

S obzirom na to da se raspisivanje konkursa za stalno zaposlenje poklopilo sa njenom trudnoćom, javila se sumnja da je zapravo to bio pravi razlog što nije dobila posao. U sudu, međutim, tvrde da Veljovićeva nije diskriminisana zbog toga.

"Niko ne kaže da je Maja radila loše, ali je činjenica da su drugi pokazali bolji učinak od nje", kaže sudija Zlatan Dimitrijević.

Slučaj Maje Veljović nije i jedini.

Zaštitnik građana Saša Janković rekao je da poslodavci koriste zakonske oblike da bi izbegavali da zaposle radnike, produžavaju u nedogled ugovore na određeno vreme, fiktivno menjajući radna mesta, a u stvari ljudi rade na istim radnim mestima.

"Sudovi često uzimaju te fiktivne ugovore kao stvarne, nemoguće da je neko radio sedam godina sve po šest meseci u istoj firmi na različitim mestima", naveo je Janković.

Zakon kaže da poslodavac može da drži zaposlenog na određeno vreme najduže godinu dana posle čega je dužan da ga zaposli za stalno ili otpusti. Novi ugovor na određeno sa istim zaposlenim za isti posao može da sklopi samo ako je nastao prekid radnog odnosa duži od 30 dana.

Direktor inspektorata za rad Predrag Peruničić rekao je da je očigledo da imamo klasičnu zloupotrebu instituta rada na određeno vreme.

"Zakon je tu jasan, međutim poslodavci ga zloupotrebljavaju na dozvoljen način. Postoje predlozi da rad na određeno bude na tri godine", kaže Peruničić.

Ovakvom rešenju se protive sindikati. Smatraju da je jedna godina za poslodavca dovoljna da proceni da li mu radnik odgovara. S druge strane, tri godine rada na određeno je previše, jer za to vreme radnik ne može da podigne kredit, kupi stan ili auto, pa i da se odluči za porodicu.