Izvor: Glas javnosti


U Pančevačkom porodilištu moguće je da se žena porodi takozvanim "nemediciranim putem".

"To je porođaj u kome se medikamenti ne primenjuju ili su zastupljeni u minimalnoj meri, a pristup je drugačiji, onako kako ženi najviše odgovara pod uslovom da trudnoća nije problematična", kazao je za Tanjug načelnik Ginekološko-akušerskog odeljenja u Opštoj bolnici u Pančevu dr Vladimir Vajs.

Trendovi koji vladaju svetom dolaze u Srbiju I ginekolog Mima Fazlagić kaže da je ne iznenađuje to što sve više vlada mišljenje da što je porođaj prirodniji to je bolji, ističući da svi trendovi koji vladaju u svetu polako dolaze i u Srbiju. "Na Zapadu se već 15-ak godina primenjuju porođaji kod kuće uz kontrolu babice, a po potrebi i lekara. Procene se trudnoće koje su potpuno zdrave i moguće je i to da se kolima hitne pomoći žena prebaci iz stana do najbližeg centra", podsetila je dr Fazlagić. Ona je kazala da je za takvu vrstu porođaja potrebna izrazita želja pacijentkinje, istučući da se statistički 95 odsto trudnoća završi normalnim putem i da bi se žena porodila i bez pomoći lekara i babice.Objašnjavajući proceduru, Vajs je kazao da se "pušta" da priroda vodi tok porođaja i da žena sama bira položaj i pomera se kako joj najviše prija u čemu joj pomaže babica.



U poslednje vreme, kako je kazao sagovornik Tanjuga, vlada sve veće interesovanje žena da se porode tako, a nedeljno dve do tri trudnice dođu na odeljenje sa željom da se porodi baš onako kako su se ranije porađale žene.

Prema rečima Vajsa, cilj je da odeljenje na kome se obavljaju takvi porođaji u bolnici postane Centar za nemedicirani porođaj, budući da interesovanje žena za takav način donošenja na svet deteta iz godine u godinu raste.

Predsednica Udruženja babica Srbije Divna Miljković navela je primer da je u Holandiji porođaj kod kuće praksa, odnosno da se veći procenat žena odlučuje da dete donese na svet kod U kuće nego u bolnicama.

Ona je istakla da u drugim evropskim zemljama ti porođaji nisu uobičajni, kao i da se manji procenat žena odlučuje za njih.

Miljković je navela da u Srbiji vlada sve veće interesovanje za prirodni porođaj, kako se širi informacija da je tako nešto moguće i dodala da se žene o tome informišu pre svega preko

U Beogradu učestali porođaji kod kuće Portparol Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć Nada Macura kazala je da porođaj kod kuće nije retkost i da su takvi slučajevi u poslednje vreme učestaliji. "Ekipe Hitne pomoći su obučene za takve situacije, postoje instrumenti i oprema koja je neophodna kada se desi takva situacija", kazala je Macura. Objašnjavajući rad ekipa na terenu, Macura je kazala da lekar Hitne pomoći najpre uvije bebu u sterilan čaršaf i utopli je, a onda zajedno sa majkom odveze do prve ginekološko-akušerske klinike kako bi bile adekvatno zbrinute.

interneta, ali i literature.

"U kućnim porođajima beba je sve vreme uz svoju majku, što je najzdravije i najbolje, ali i od neprocenjive vrednosti kako za majku tako i za novorođenče", kazala je Miljković i dodala da ne postoji bojazan od nesterilisanog prostora u kući jer je trudnica devet meseci provela u kuć, a i dete će odrastati u njoj.

Ukazujući da bi bilo idealno kada bi žene u Srbiji imale mogućnost izbora kako će se poroditi, ona je navela da se žene u većini slučajeva plaše da sve prepuste slučaju i sigurnije su da se porode u bolnici uz sve neophodne intervencije, čak i ako im se to ne dopada.

Fazlagić i Miljković ističu da ima i žena koje se nisu svojom voljom porodile kod kuće već im se to desilo slučajno, iznenada.

Ukoliko se to desi iznenada neophodno je pozvati Hitnu pomoć kako bi novorođenče i majka bili adekvatno zbrinuti.