Nasilje vlada TV ekranom

Izvor: Blic

Republička radiodifuzna agencija Srbije propisala je obavezu emitovanja određenih sadržaja samo u doba kada deca i omladina ne bi trebalo da prate programe radija i televizije. To se, pre svega, odnosi na emitovanje scena seksa, erotike, filmova s izrazito brutalnim nasiljem, prikazivanje narkomanije i sličnih sadržaja, čije je emitovanje, formalno, dozvoljeno samo u periodu od 24 do šest časova ujutru. Kazne za nepridržavanje ovih propisa su interna opomena i javno upozorenje, a kao strože 30 dana suspenzije programa i, na kraju – trajno oduzimanje dozvole za emitovanje programa. Međutim, koliko se televizije pridržavaju zakona, a RRA kaznene odredbe sprovodi, najbolje svedoči da se usred letnjeg raspusta, i to na televizijama s nacionalnom pokrivenošću, prikazuju programi koji nisu „preporučljivi“ gledaocima mlađim od 14 godina.

Ipak, pored filmova i serija, podjednak problem predstavljaju brojni rijaliti programi čije su „podsticajne“ karakteristike vulgarnost i prostakluk, a neretko i fizički obračuni. U RRA navode da su i ove emisije u njihovoj nadležnosti, te da su na ovom polju aktivni, čemu svedoče prekršajne prijave koje su podnosili.

– Agenciji je zakonom dozvoljeno da preduzme odgovarajuće mere protiv emitera koji se ne pridržavaju propisa. Od ove godine podnosimo i prekršajne prijave, a svi postupci koje smo pokrenuli još su u toku. Primera radi, prekršajnu prijavu smo podneli i protiv tri nacionalne televizije zbog sadržaja u rijaliti programima. Razlog za pokretanje postupaka je kršenje Zakona o radiodifuziji koji se odnosi na zaštitu fizičkog, mentalnog i moralnog razvoja dece, a zaprećene kazne za prekršaje su 300.000 i milion dinara – kaže Srboljub Bogdanović, portparol Republičke radiodifuzne agencije.

S druge strane, sociolog Jelena Petrović-Desnica smatra da pomenuti sadržaji nisu ni za odrasle, te da bi stroža kontrola svakako rezultirala i smanjivanjem količine nasilja na televiziji.

– Problem je što se određene scene nasilja ne prate adekvatnim porukama, već se same po sebi promovišu u prihvatljivo ponašanje. Čak i da pomenute poruke izostanu, ovakve sadržaje bi trebalo emitovati u kasnim večernjim terminima, pa onda ko hoće da gleda i dovoljno je zreo da napravi izbor, neka to i učini. Za to je, naravno, potrebna stroža kontrola od postojeće – navodi Jelena Petrović-Desnica.
Informativni program

Scena eksplicitnog nasilja, tačnije, njegovih posledica, nije pošteđen ni informativni program. Prema rečima Duška Bogdanovića, nekadašnjeg urednika TV Vojvodine, televizije bi trebalo da prate život, ali i da imaju meru.

– Kod mene nema dileme – televizija, a tu pre svega mislim na informativni program, trebalo bi da prikazuje život bez ulepšavanja. Ipak, to ne znači da ne postoji pitanje da li scene nasilja, koje se događaju u realnom životu, treba predstavljati eksplicitno. Urednici bi morali da nađu meru, odnosno da događaj prikažu manje bolno, ali ne tako što će se umanjiti i tragedija – navodi Bogdanović.

Da se ta nevidljiva granica prelazi preko svake mere, svedoči nekoliko poslednjih tragičnih događaja koji su prikazani bez ikakve zadrške, tačnije – samo uz upozorenje da scene koje slede nisu za svakoga. Jelena Petrović-Desnica dodaje da su snimci koji su emitovani u vestima šokantni i da svakako nisu za informativne programe, pogotovo što dnevnike gleda čitava nacija.

– Scene koje su u vestima prikazane nakon nedavnog zločina nad malom devojčicom su zaista bile suvišne. Naciji bi trebalo da se skrene pažnja na ono što se događa oko nas, ali ne prikazivanjem neumesnih snimaka koji su emitovani tako da ih svi vide, pa i najmlađi koji dnevnik uzgredno prate uz starije članove domaćinstva. Zaista ne znam nijedan smislen razlog zbog kojeg ih je trebalo prikazati – navodi Jelena Petrović-Desnica, dodajući da kada govorimo o nasilju u okviru informativnog programa, često ispuštamo iz vida sve ono što nije eksplicitno.

– Primer jeste izlizan, ali Skupština predstavlja vrhunac najbrutalnijeg verbalnog nasilja kojim smo bombardovani. Tu smo u prilici da gledamo najviše predstavnike vlasti koji, u najmanju ruku, komuniciraju neprimereno, a trebalo bi da predstavljaju pozitivne primere – zaključuje ona.

Video igre i Internet

Tržište video igara danas vredi milijarde dolara i, prema nekim procenama, nadmašilo je filmsku industriju. Međutim, osim ogromnog novca koji se oko njih vrti, produkcijama je zajedničko i – nasilje. Da video igre obiluju nasiljem za većinu roditelja nije tajna, ali je malo je poznato da se pojedine, veoma popularne igre, zbog pomenutih sadržaja nalaze pod zabranom.

Tako se popularni igrački naslov „Manhunt 2“, pušten na tržište pre tri godine, našao pod udarom britanskog Odbora za klasifikaciju filmova. Odbor je naveo da ovu meru nije bilo lako doneti, ali da je igrica previše sadistička, da je „strogo fokusirana na uhođenje i brutalno klanje“ i da „neprekidno ohrabruje ubijanje bez ikakvog okolišanja ili distanciranja. Iako je namenjena samo za odrasle, neprihvatljiva je za javnost“, stoji u odluci. Vredi pomenuti da je to prva igrica

zabranjena u Velikoj Britaniji u proteklih deset godina, ali svakako nije jedina koja je javnost digla na noge.

Daleko popularniji igrački serijal „Grand Theft Auto“, osim zbog nasilja, zabranjivan je i zbog scena seksa koje je moguće otključati instaliranjem posebnog dodatka. Iako jedan od najpopularnijih serijala u istoriji igara, zabranjen je u Australiji i Novom Zelandu, dok je u SAD tadašnja senatorka Hilari Klinton tražila istragu i zabranu igre.

Ove dve igre samo ilustruju opšti trend povećanog nasilja i sve eksplicitnijih scena seksa u video igrama koje su, iako preporuke vezane za uzrast postoje i ovde, namenjene pre svega najmlađima. S druge strane, iako su roditelji možda i u prilici da kontrolišu koje sadržaje najmlađi gledaju na TV, u igricama toga gotovo da nema, pre svega zbog piraterije koja je van svake kontrole. Često i zbog toga što su roditelji nedovoljno tehnološki „pismeni“. To je, između ostalih, bio i jedan od razloga zbog kojih je Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo pokrenulo portal „klikni bezbedno“ koji je, osim najmlađima, namenjen i roditeljima.

– Na portalu je omogućeno i deci i roditeljima da se bliže informišu o potencijalnim pretnjama, načinima kako da se zaštite i da prepoznaju zloupotrebe, internet šikaniranje, kao i da upoznaju osnovna pravila ponašanja na Internetu. Dali smo predloge roditeljima kako da se aktivno uključe u život i aktivnosti deteta na Internetu, u razmenu sadržaja i kontakte s drugim korisnicima. Pozivamo sve roditelje da na stranici „Materijali“ preuzmu prezentaciju „Mala online škola za roditelje“, gde se mogu bliže da se informišu kako da zaštite dete, a da istovremeno poštuju njihovu privatnost i bezbednost – rečeno nam je u Ministarstvu.

Uticaj televizije Gledanje televizije je glavna aktivnost dece i adolescenata i na njih ima veliki uticaj. Deca u proseku dnevno gledaju televiziju od tri do četiri sata. Tim tempom, do završetka srednje škole, deca provedu više vremena gledajući televiziju nego što provedu u učionicama. Televizija može da zabavi, informiše i pravi društvo, ali s druge strane može da utiče na nepoželjan način. Decu je lako impresionirati, a psiholozi obja­šnjavaju da mališani jednostavnim principom učenja po modelu mogu da pretpostave da je ono što vide na televiziji sigurno i prihvatljivo. Televizija, istovremeno, izlaže decu sadržajima koji mogu da budu porazni i teški za shvatanje u njihovom uzrastu. Tipičan primer su bili sadržaji u vreme ratnih sukoba u bivšoj Jugoslaviji, o čemu se nije vodilo nikakvog računa, a mnoga deca su prihvatala stavove koji su bili ekstremni. Sadržaji koji se svakodnevno prikazuju na TV: - Nasilje - Ubistva - Pornografija - Rasna, etnička i polna netrpeljivost - Zloupotreba droge i alkohola su više nego česte teme na televizijskim programima Naučne studije su otkrile da deca mogu: - Da postanu „imuna“ na scene nasilja i užasa - Postepeno prihvate nasilje kao način rešavanja problema - Imitiraju nasilje koje su posmatrali na televiziji - Identifikuju se sa žrtvom ili nasilnikom. Vreme provedeno gledajući televiziju odvlači od važnih aktivnosti kao što su čitanje, izrada domaćih zadataka, igranje, vežbanje, treniranje nekog sporta i socijalizacija. Takođe, gledajući televiziju deca slušaju informacije koje mogu da budu neprikladne i netačne. Zbog toga često ne mogu da prave razliku između fantazije prikazane na televiziji i realnosti. Ona su pod uticajem preko 1.000 reklama koje odgledaju svake godine, od kojih se mnoge odnose na alkohol, brzu hranu i igračke. Deca koja puno vremena provedu gledajući televiziju verovatno će: - Imati lošije ocene u školi - Čitati manje knjiga - Manje se baviti sportom - Biti gojazna Preventiva Roditelji mogu da zaštite decu od prekomernog nasilja na televiziji na sledeće načine: - Primene ograničenja u gledanju - Naglase da se glumci nisu stvarno povredili ili poginuli, da nasilnik nije pozitivna ličnost i da u stvarnosti postoji kazna za nasilno ponašanje - Ne dozvole detetu da gleda emisije poznate po nasilju i promene kanal kada neprijatan materijal dođe na red, uz objašnjenje zašto nije u redu gledanje takvog programa - Ne odobre serije s nasiljem, uz naglasak da takvo ponašanje nije dobar način da se reše problemi - Kontaktiraju druge roditelje s kojima se dete druži i slože se da primene slična pravila o vremenu i vrsti programa koje deca mogu da gledaju.