Najčešća imena za devojčice u Srbiji prošle godine bile su Sofija, Dunja, Mila, Teodora, a za dečake Luka, Lazar, Vasilije, Bogdan. Neki roditelji žele moderno, a neki tradicionalno ime. Ipak, malo mama i tata zna da pored krštenog i građanskog, svako od nas može dobiti još jedno ime, i to osmog dana po rođenju.
Po pravoslavnom običaju ono se dobija kada otac odlazi u crkvu da se pomoli Bogu za zdravlje bebe. "Onda se na tom obredu molitvenom koje se zove znamenovanje, tada se bira najčešće ime onog svetitelja koga se tog dana crkva seća. A onda roditelji kada dođu kući, kada se opredele za ime, onda se registruju u državnim matičnim knjigama. A onda kada dođe trenutak da dete bude kršteno, onda na krštenje dobija ime koje je kršteno ime. Sad ta tri imena mopgu da budu jedno isto ime, mogu da budu dva, mogu da budu tri." - objašnjava Vuk Jovanović, veroučitelj XIII beogradske gimnazije za TV Prva.
Etimološkinja Jasna Jojić objašnjava: "Sreću obično donose ona imena koja su vezana za Boga i za anđele, kao što su na primer Teodora, Marija za Svetu Bogorodicu, Petka, Petrinja za Svetu Petku, ili ona imena koja su vezana za prastare starogrčke starorimske bogove."
Veruje se da ima i baksuznih imena kao što su Gorčin, Uglješa, Prodan, Stana, Mina. Postoje mnoga druga narodna verovanja, a nekada je postojao običaj da se dete ostavi na putu kako bi se spasili od uroka i prvi koji bi naišao dao bi detetu ime.
"Mnogi roditeljise trude da svojoj deci daju imena svojih predaka i oni to posebno i čine ako su preci bili dobrog zdravlja, dobrog izgleda, dobrih sposobnosti, uspešni u životu, bogati, dakle sve ono što bio želeli da prenesu na svoje potomke. Ako se među precima nalazio neko ko je bio negativan, onda se izbegava davanje takvih imena." - objašnjava etimiološkinja Jasna Jojić.
(Yumama/T.A.S.)