Da li se na ovaj - veoma važan zadatak zaboravlja, ili se misli da priroda treba sve da odradi sama? Tek, nakon porođaja, naročito prvog, veliki broj majki zapada u probleme na koje nisu računale.


Interesantno je da manje problema imaju majke iz nižih socijalnih slojeva (čak i vrlo mlade) koje su odrasle u velikim porodicama i od malena imale priliku da posmatraju prizor dojenja bebe.

Za one koje su bile lišene takvog iskustva, problemi sa dojenjem ponekad predstavljaju pravu traumu - koja se obično završava obustavom laktacije i ishranom prvog deteta veštačkim mlekom, a nekad i sve naredne dece. To i te kako zna da im stvori brojne zdravstvene probleme.

Anketa sprovedena među prvorotkama u jednom beogradskom porodilištu, pokazala je sledeće.

Priprema

Na pitanje: "Da li ste se pre porođaja pripremali za dojenje?", retko koja majka je odgovorila potvrdno. Skoro nijedna nije znala kojim tempom nadolazi mleko, a neke su na pitanje: "Imate li mleka", odgovarale: "Ne znam".

StrahNa pitanje: "Da li se bojite da uzmete svoju bebu?", skoro sve majke su odgovorile: "Ne", mada su neke priznale da se plaše da je ne povrede. Prirodno, veći strah su ispoljile majke čije su bebe bile rođene pre vremena.

One nijednom posle porođaja nisu proverile da li im navire mleko. Iako su bile u sobi sa bebama, nisu ih uzimale u ruke - čak ni kada su bebe plakale, čekajući da se pojavi pedijatrijska sestra i nešto preduzme.

Hranljivost

Mnoge majke su bile iznenađene što im umesto belog mleka iz dojki u početku curi "vodica". Neke su smatrale da se to baca, i da bebu treba hraniti industrijskom mlečnom formulom sve dok se u dojkama ne pojavi mleko. Niko im nije rekao da će se nakon porođaja najpre pojaviti kolostrum - prvo mleko, koje nije "vodica", već tečnost puna zaštitnih materija, neverovatno dragocena za bebu u fazi prilagođavanja na vanmaterične uslove života.

Količina i učestalost

Na pitanje: "Koliko često beba treba da sisa?", skoro sve prvorotke su odgovarale "Na dva i po do tri sata". Samo je jedna znala da beba treba da sisa kad god poželi. Međutim, nisu imale predstavu o tome koliko mleka beba posisa po obroku.

Kapacitet bebinog želuca u prvim danima je veoma mali i treba često da se "puni", pa nije neobično da mala beba traži ceo dan da bude na dojci

Iznenadile su se kada im je objašnjeno da je kapacitet bebinog želuca u prvim danima veoma mali, pa stoga treba često da se "puni". Nije neobično da tako mala beba traži ceo dan da bude na dojci. Ona povuče nekoliko puta bradavicu pa zaspi, ali je pri tome ne ispušta. Posle nekoliko minuta povuče opet, i tako "unedogled". Nemojte da vas to iznenadi ili obeshrabri, već se unapred pripremite na taj ritam. Za utehu, ukoliko vam mleko nadolazi i beba lepo sisa, već po dolasku iz bolnice kući počeće da se uspostavlja pravilan ritam podoja. U prvom mesecu, normalno je da ih beba ima osam do dvanaest dnevno, utoliko više što je nezrelija rođena.PageBreak

Zakon ponude i potražnje

Na pitanje: "Da li bebu treba dohranjivati u prvim danima?", oko polovine ispitanica je odgovorilo: "Ne". Za razliku od njih, drugoj polovini je više nedostajalo samopouzdanje nego mleko. Neke su, čak, smatrale da je dohrana veštačkim mlekom obavezna.


Nijedna nije znala šta je to što pokreće stvaranje mleka u dojci. Priznale su da o tome nikada nisu ni razmišljale, jer su mislile da ono posle porođaja navire samo od sebe. Bilo bi bolje da su još pre porođaja

Količina mleka zavisi od toga koliko se često dojka prazni, jer se mleko stvara po zakonu "ponude i potražnje"

saznale da količina mleka zavisi od toga koliko se često dojka prazni, jer se mleko stvara po zakonu "ponude i potražnje". A to zavisi koliko od bebe, toliko i od same majke. Ako bebu nahranite veštačkim mlekom, ona će ređe da se budi i da traži da sisa. Samim tim, vaše dojke će stvarati sve manje i manje mleka. Svaka dohrana se, najdalje za dva meseca, završava kompletnom veštačkom ishranom.

Alergije

Nijedna prvorotka nije znala da veštačko mleko može da izazove alergiju kod bebe.

Bebi frendliPitali smo i majke koje su bile sa bebama u sobi šta misle o "bebi frendli" programu. Skoro sve su se izrazile pohvalno, shvatajući da je napor kome su u početku izložene neophodan za dobrobit njihovih beba. Najvažnija je kvalitetna priprema i dobra komunikacija sa osobljem neonatološkog odeljenja. Napominjem da su se majke iz nižih socijalnih slojeva, čak i one nepismene i/ili maloletne, ma kako im težak porođaj bio - bolje snalazile sa svojim bebama, uspešnije ih dojile i bile manje zahtevne. Zbog toga mi se čini da neke civilizacijske tekovine kod majki stvaraju nepotrebnu frustraciju vezanu za trudnoću, a naročito za porođaj i dojenje, što se negativno odražava na njihovu decu.

Alergija se ne vidi odmah, već se ispolji kasnije - kao kožni ekcem, a neretko u vidu astme ili iscrpljujućih proliva, koji mogu da ugroze bebin život. Ma koliko se industrija trudila da ih prilagodi ljudskoj vrsti, sve standardne formule se proizvode preradom kravljeg mleka. Njegove belančevine su prilagođene drugoj vrsti sisara, pa kod predisponirane odojčadi - naročito ako se formule daju u prvih šest meseci, mogu da pokrenu alergijsku reakciju. Mnoge majke koje imaju stariju decu astmatičare, pokajale su se što prvi put nisu istrajale u dojenju, zbog čega su bile vrlo motivisane da prinovu doje bar godinu dana. Obično su kao uzrok neuspešnog dojenja pominjale upalu dojke - mastitis, koji nastaje uvek kada se dojka neredovno prazni. To je najčešće slučaj kada bebe nisu u sobi sa majkama, već im se donose na podoj u određenom ritmu, a noću se uopšte ne donose.

Pomoć

Iako su skoro sve majke kazale kako su sposobne da bebu doje bez pomoći osoblja, retko koja prvorotka se neposredno nakon porođaja nije žalila na bolove u predelu rane, koji su joj otežavali kretanje i bavljenje bebom. Ovo bi trebalo da bude upozorenje zdravstvenim radnicima - da ne insistiraju na samostalnosti majke čim se porodi, jer to može da proizvede kontraefekat. Pomoć je u takvim trenucima neophodna, a ako treba - i kratak odmor od dojenja, naročito ako je ono još uvek neefikasno, kako bi majka prikupila potrebnu snagu.

Pripremite se

Na pitanje: "Šta vas najviše brine?", najčešći odgovor je bio: "Da li ću imati dovoljno mleka". Neobično je važno da se još u toku trudnoće informišete o svim navedenim činjenicama, jer strah potiče iz neznanja. Ljudi su jedini sisari koji imaju problema sa dojenjem. A problem je najčešće - u glavi! Zato se na vreme naoružajte teoretskim znanjem, koje će vam uliti neophodno samopouzdanje dok ne steknete potrebno iskustvo.  


Prim. dr Maja Skender, pedijatar