Svaka buduća mama se na neki način informiše o trudnoći i porođaju: preko medija, od majke, prijatelja... Ali, koliko njih se sprema za dojenje? Odgovor je: vrlo malo!
Da li se na ovaj - veoma važan zadatak zaboravlja, ili se misli da priroda treba sve da odradi sama? Tek, nakon porođaja, naročito prvog, veliki broj majki zapada u probleme na koje nisu računale.
Interesantno je da manje problema imaju majke iz nižih socijalnih slojeva (čak i vrlo mlade) koje su odrasle u velikim porodicama i od malena imale priliku da posmatraju prizor dojenja bebe.
Za one koje su bile lišene takvog iskustva, problemi sa dojenjem ponekad predstavljaju pravu traumu - koja se obično završava obustavom laktacije i ishranom prvog deteta veštačkim mlekom, a nekad i sve naredne dece. To i te kako zna da im stvori brojne zdravstvene probleme.
Anketa sprovedena među prvorotkama u jednom beogradskom porodilištu, pokazala je sledeće.
Priprema
Na pitanje: "Da li ste se pre porođaja pripremali za dojenje?", retko koja majka je odgovorila potvrdno. Skoro nijedna nije znala kojim tempom nadolazi mleko, a neke su na pitanje: "Imate li mleka", odgovarale: "Ne znam".
Hranljivost
Mnoge majke su bile iznenađene što im umesto belog mleka iz dojki u početku curi "vodica". Neke su smatrale da se to baca, i da bebu treba hraniti industrijskom mlečnom formulom sve dok se u dojkama ne pojavi mleko. Niko im nije rekao da će se nakon porođaja najpre pojaviti kolostrum - prvo mleko, koje nije "vodica", već tečnost puna zaštitnih materija, neverovatno dragocena za bebu u fazi prilagođavanja na vanmaterične uslove života.
Količina i učestalost
Na pitanje: "Koliko često beba treba da sisa?", skoro sve prvorotke su odgovarale "Na dva i po do tri sata". Samo je jedna znala da beba treba da sisa kad god poželi. Međutim, nisu imale predstavu o tome koliko mleka beba posisa po obroku.
