Mogućnost da roditelji mogu da biraju pol deteta zbog sprečavanja urođenih bolesti vezanih za pol je fasada, a iza toga stoji ponuda za takozvano balansiranje porodice. Ako roditelji već imaju žensko dete, mogu da izaberu da bude muško ili, što je ređi slučaj, da opet bude devojčica. Sve je bazirano na ekskluzivnoj metodi, naučno utemeljenoj, koja se trgovački naziva mikrosortiranje (MicroSort). Institut za genetiku i in vitro fertilizaciju - veštačku oplodnju je počeo da se oglašava sa ovakvom uslugom pre nekoliko godina. U međuvremenu, pristigla je i konkurencija, pa se balansiranje porodice nudi «na sve strane».
Ispitivanja na koja reaguju feministički pokreti
Oglašavanje je postalo javno, i to čak u najprestižnijim novinama.
Sve se odvija u skladu sa zakonom, pod plaštom da se to radi posebno odabranim pacijentima, koji su pristali da budu «donori jajnih ćelija», ili da se «podvrgavaju genetskim ispitivanjima pre samog usađivanja oplođene jajne ćelije» (Preimplantation GeneticDiagnosis).
Usledila je reakcija feminističkih pokreta i raznih društava jer, prema nekim podacima, godišnje samo u Aziji «nestane» oko sto miliona beba ženskog pola - bilo čedomorstvom ili prenatalnom dijagnozom pola deteta i posledičnim abortusom.
Posao koji „cveta"
Kada je u pitanju sortiranje sperme, tada nije potrebno prikupljati jajne ćelije, već je dovoljna jednostavna inseminacija. Osnovni paket košta oko 2.300 dolara - što, u proseku, podrazumeva tri pokušaja. U međuvremenu, posao se proširio ne samo na SAD, već i na filijale Instituta u mnogim zemljama. Procenjuje se da je samo američko tržište vredno oko 300 miliona dolara, kada je u pitanju mikrosortiranje spermatozoida. Ova tehnologija je primenjena prvi put 1980. godine, i to u veterini, dok je kod ljudi primena započeta ranih devedesetih, a prva beba je rođena 1995. godine.
Granice etike
Pored socijalnog momenta, koji vodi u nekritički izbor pola deteta, postoji i etički problem. Postavlja se pitanje gde je granica.
Osvajanjem novih saznanja u genetici, bićemo u prilici da biramo samo super inteligentnu decu, ili samo određenu boju kose ili očiju... Da li je to u redu i gde je, uostalom, kraj?
Tek nakon pritiska javnosti i mnogih organizacija, Američko udruženje za asistiranu reprodukciju, odnosno njegov Etički komitet, zauzeo je definitivan stav koji ne podržava komercijalizaciju ove metode.
Između izbora pola deteta i želje kako bi dete trebalo da izgleda, mali je korak. No, postavlja se etičko i socijalno pitanje. Da li tehnologija koja to omogućava mora po svaku cenu da se primenjuje?
Samo procentualni uspeh
Nesortirani uzorak sperme sadrži 50 odsto X (ženski pol) i 50 odsto Y (muški pol) hromozoma. X sortiranjem se dobije oko 88 odsto spermatozoida (ženski pol), dok se Y sortiranjem (muški pol) izdvoji oko 73 odsto. Sadašnja tehnologija ne može da izdvoji 100 odsto X ili Y spermatozoide, pa se u odgovarajućem procentu rađaju ženska ili muška deca.
Prvo, pa muško
Savet evropske konvencije za ljudska prava i biomedicinu je doneo izričitu zabranu što se tiče primene metode mikrosortiranja.
U Velikoj Britaniji je u toku javna rasprava po ovom pitanju, mada je do skoro važila zabrana kada je u pitanju izbor pola deteta.
Prema nekim istraživanjima, utvrđeno je da 81 odsto žena i 94 odsto muškaraca u SAD prihvata izbor pola deteta, i to da prvo dete bude muškog pola. Međutim, šira istraživanja ukazuju da Amerikanci nisu toliko opterećeni polom deteta, za razliku od ostatka sveta, što je naročito izraženo u azijskim zemljama.
Prim. dr Dragoslav Lekić