Ispovest tate iz Šapca o gubitku bebe koja je umrla samo dva dana nakon rođenja, izazavala je burne reakcije među ljudima. Ovakve priče ponovo su ohrabrile brojne žene da otvoreno pričaju o svojim, blago rečeno, lošim iskustvima koje su doživele na porođaju. Takva iskustva ostavljaju traume za ceo život, mnoge su odustale od pomisli da se odluče na drugo dete zbog prvog porođaja. Iako je jako bolno čitati kroz šta sve žene prolaze u trenuku koji treba da bude najlepši u njihov životu, važno je ovim pričama stati na put akušerskom nasilju i osvestit javnost o tome da takve stvari nisu normalne.
U našu redakciju je stigla još jedna priča iz Šapca od mame Vanje koja nam je napisala da je prva pomisao, na bolnicu i njeno iskustvo sa porođaja "katastrofa".
Ona je istakla da je celu trudnoću vodila privatno i da joj je prve nedelje devetog meseca pukao vodenjak tokom noći u subotu. U bolnici su je primili, bila je otvorena dva prsta, kontrakcije su krenule, ali je ona u pripremnoj sobi za porođaj bila sve do ponedeljka.
"Od subote nisam spavala, jela, bila sam u bolovima, nema ko mi nije stavio šaku dole da vidi koliko sam otvorena, uz komentar: ’Šta toliko jaučeš kad ti porođaj nije ni krenuo’. Inače imam policistične jajnike, a samim tim i jako bolne menstruacije pa mi je prag tolerancije na bol zaista visok. Dolazi babica u ponedeljak ujutru i pita me: ’Što tebi nisu dali indukciju i porodili te koliko si već ovde’. U meni više nije bilo snage nimalo. Konačno se oko 10.00 časova otvaram četiri prsta i daju mi epiduralanu anesteziju, upućuju na porođaji sto, i ljudi moji ja sam tek tada došla sebi. Za sve to vreme od subote u noć do ponedeljka samo su me dva puta na kratko prikačili na CTG, da prate bebine otkucaje srca", počela je svoju priču Vanja.
Prema njenim rečima ona se konačno porodila u 15.30, iako je mislila da je njenim mukama došao kraj tek onda počinje "horor".
"Porodila sam se u 15.30 časova i babica me je kasno i loše isekla kad mi je već ’puklo sve dole’ od veličine bebine glavice. Sećam se kad me je isekla da su joj rekli: ’Kako si je isekla kao da si pripravnica’. Beba je zaplakala tek posle dvadesetak sekundi i tek sam tada odahnula da mi ništa više nije bilo bitno. Prilikom ušivanja rane doktor je prvo izrezao, izjednačio, ivice sa obe strane pa tek onda ušio ranu. Bebica je dobila ocenu 8. Na izveštaju piše da sam se porodila ’na suvo’, jer je plodova voda tekla non stop, ne znam ni koliko sam pakovanja uložaka potrošila za to vreme", rekla je Vanja i objasnila da je bila zatečena uslovima i tretmanu koji je imala odlaskom na odeljenje.
"Po dolasku na odeljenje u kupatilu nisu imali jod za ispiranje rane, rečeno je da posle 22.00 časova nema tople vode za tuširanje i da to obavimo ranije. Takođe su supruga poslali u jednu apoteku da kupi lek koji nisu imali. Sestre su bile prijatne na odeljenju, njih dve koje nisu znale gde će pre od posla, na sigurno u tom momentu trideset trudnica i porodilja", opisala je mama.
Sledeći njen šok nakon toliko umora, iscrpljenosti i svega što je proživela usledio prilikom otpusta iz bolnice sa bebom.
"Dežurni doktor mi je prilikom pregleda rane tako zario šaku dole da su mi suze krenule i jauknula sam od bola, sestra mi je rekla: ’Ćuti, ćuti’, a on kao da je hteo da me kazni zbog tog jauka i zario je još više šaku na sveže ušvenu (a loše prethodno isečenu) ranu. Samo sam stisla zube i zadržala suze i u sebi tom kasapinu psovala sve. Da, kasapinu. Više me je zaboleo taj pregled nego sam porođaj".
"2023. godina je, ne nisam zaboravila loše iskustvo i neću. Zahvaljujem Bogu što sam rodila zdravo, predivno dete i što je sve prošlo dobro. Tamo više nikada neću otići. Naslušala sam se mnogo loših iskustava iz ove bolnice u međuvremenu." istakla je Vanja i poručila svim doktorima muškarcima:
"Niste rodili dete, ne znate kako je i koliko boli. Ne ponašajte se prema ženama kao da su krave koje su došle na teljenje, jer i veterinar se bolje ponaša prema toj kravi, nego vi prema ženama, mamama. Ako nećete taj posao da radite onako kako treba uz svo poštovanje pacijenta prijavite se za posao u mesari, ali tada nećete dobijati po nekoliko stotina evra u koverti i voziti najnovija auta", završila je svoju ispovest mama Vanja.
Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.
Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, godine) na e-mail: iskustva@yumama.com.
(Yumama)