Mama Hanana porodila se u 25. nedelji trudnoće, a njen sin Medhi borio se za svoj život u inkubatoru čak 149 dana. Ova mama je svoju priču podelila sa svima, a iako je prošla kroz neverovatnu borbu, baš zbog toga je odlučila i da svoj život promeni iz korena.
"Imala sam prilično laganu trudnoću, a u 18. nedelji saznala sam da nosim dečaka. Bili smo presrećni jer smo već imali dve ćerke, a onda sam sa 23 i po nedelje, osetila da iz mene izlazi sluz i malo vode. Protok je bio dovoljno jak da sam morala nositi uložak.
Pomislila sam da to nije normalno, ali bila sam toliko zauzeta sa svoje dve ćerke da sam jednostavno zaključila da će proći. Ali kako 'curenje' nije stalo, nazvala sam bolnicu. Rečeno mi je: 'Ne brinite, to su samo hormoni', a kako ni sledeće nedelje nije stalo, ponovo sam nazvala bolnicu da bi mi rekli da su u velikoj gužvi i da dođem samo ako se pojavi krv. Rekla sam da već imam dvoje dece i da mi se tako nešto u prethodnim trudnoćama nije događalo.
Tada su me ipak pozvali na pregled, napravili su ultrazvuk i rekli da je sve u redu. Zahtevala sam da sačekam lekara kako bi se dodatno konsultovala. Čekala sam šest sati, a kada me je lekar pregledao, bila sam otvorena 5 prstiju. Rekao je: 'Vidim malu pukotinu u amnionskoj vrećici, vaša beba će svakog trenutka izaći'.
Zanemela sam, nisam mogla da shvatim šta mi se događa. Osoblje se rastrčalo, dobila sam steroide i kolima Hitne pomoći sam prebačena u bolnicu. Moj sin Mehdi je rođen carskim rezom sa samo 650 grama, u 25. nedelji.
Sledećih 149 dana bilo je jako teško, proveli smo ih na intenzivnoj nezi. Iako je dobio drugu dozu steroida, pluća su mu stalno otkazivala. Kad god bih ga posetila, ekran je bio crven, bio je bez kiseonika, disanje mu se usporavalo. Dvaput u prvoj nedelji stavili su mu i vadili cev za disanje, što uzrokuje oštećenje pluća i jednjaka.
Tada je dobio Citomegalovirus i jako oboleo. Zaraza nije odmah prepoznata jer nije pokazivao simptome poput druge dece. Više puta smo ga umalo izgubili, došlo bi do napretka, a onda bismo se odmah vratili na početak.
Lekari su gotovo odustali od njega kada me nazvala medicinska sestra i rekla da moj sin puno bolje diše. Tokom boravka u bolnici imao je 13 intubacija, devet transfuzija krvi, operacija oka i kile.
Zbog korone smo ga mogli videti samo njegov tata i ja, dok su naše ćerke Zahra (4) i Džoana (2), morale da čekaju dok ga ne dovedemo kući kako bi ga upoznale.
Dok ste trudni, obično ne razmišljate o bebama koje su rođene pre termina ili koje su rođene bolesne. Pre nego što se Mehdi rodio, menjala sam poslove, ali nakon našeg iskustva, kada sam videla kakav fantastičan posao koji ti ljude rade, odlučila sam da postanem medicinska sestra za natalnu negu.
Sada naša najmlađe dete slavi svoj prvi rođendan, i iako je vreme prošlo, i dalje mi se čini kao da je bilo juče. Da ste ga mogli videti sa 650 grama, bio je proziran, a sada je srećan, zdrav i puzi, što je zapanjujuće, a sve zahvaljujući neverovatnoj brizi i tretmanu koji je dobio na intenzivnoj nezi."
Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.
Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, godine) na e-mail: iskustva@yumama.com.
(Yumama)