Porođaj je jedna od najvećih boli, stručnjaci kažu da je osećaj kao da vam neko lomi 20 kostiju u telu odjednom. Svesni svega kroz šta žena prolazi kako bi rodila bebu, babice i doktori treba da budu tu da im pomognu i podrže ih, jer pored bola postoje i razne komplikacije koje se mogu dogoditi u sekundi.
Međutim, iako su i babice i lekari samo ljudi koji imaju svoje brige, umorni su i ko zna koliko žena su porodili tog dana, treba da imaju na umu da svoju profesiju opravdaju pred svakom ženom, i da ma koliko bili umorni i nervozni, ne izgovaraju neprikladne reči.
Jedna mama Dragana ispričala nam je svoju ispovest, a sigurno da nije jedina koja je zbog nemarnosti medicinskog osoblja mogla da ugrozi zdravlje bebe, a na sve to dobila i reči kojima mesto nije u tom trenutku.
"Zbog situacije sa korona virusom, trudnoću sam morala da vodim privatno jer su u tom trenutku državno mogli da idu samo slučajevi koji su bili rizični. Sve je prolazilo super, trudnoća odlična i bez ikakvih problema, a onda je došao dan porođaja", započinje svoju priču mama Dragana.
"Termin mi je bio 9.9. ali mi je dan ranije ispao sluzni čep, imala sam kontrakcije na 15 minuta i bila sam otvorena 3 prsta. Doktori su odlučili da me prime u bolnicu. Na prijemu je bio neki lekar kog prvi put vidim. Poslao me je u salu za porođaje, smestili su me, uključili CTG, indukciju i probušili vodenjak... I tako sam čekala narednih 10 sati", dodala je mama.
Pored svih bolova koje trpi, ova majka je ugledala i sliku na monitoru koja joj se uopšte nije dopala.
"U jednom trenutku vidim da bebini otkucaji srca padaju na 112, a znam da je normalno 120 pa nadalje. Zovem doktora, sestru, bilo koga da dođe da mi pomogne ali se niko ne odaziva. Iz hodnika odjekuje televizor na kom čujem uvodnu špicu za poznatu serije. Ne vredi, odustajem. Pokušavam da se smirim zbog bebe koja očigledno nešto trpi. Sreća, bebini otkucaji se vraćaju u normalu, odmah je i meni lakše iako boli kao sam đavo."
Kada su napokon došli da je obiđu, Dragana je bila kompletno otvorena za porođaj. Međutim, pored stresa koji je doživela sa otkucajima bebinog srca, na samom porođaju doživela je još loših stvari.
"Došlo vreme, ja otvorena 10 prstiju, prošlo 10 sati čekanja, doktori stoje oko mene, nemam pojma ko su jer ih prvi put vidim, a onda kreću a se prepucavaju kako da me porode. Jedan viče 'hajdemo na carski', drugi govori 'može to prirodno', a ja se mislim samo da sve prođe u redu. Krenemo prirodno, jedan doktor mi se nasloni na jednu stranu stomaka, drugi na drugu i krenu da me stiskaju. Užasan osećaj, bol je neizdrživ. Guram ja, trudim se svim silama samo da čujem svoju bebicu, a onda mi u ušima zazvone reči babice: 'Napni se, nećemo mi roditi umesto tebe! Kao da nisi znala šta te čeka'. Porodiše me, beba je dobro, a odmah sam dobro i ja. Stavili su je na grudi, posteljica izašla, proveravaju da nije nešto ostalo, a onda kreću da me ušivaju. 8 konaca spolja, tri unutrašnja, boli", objašnjava nam mama Dragana, a nakon odlaska u sobu, njenim mukama i dalje nije bio kraj.
"Dva sata posle porođaja smeštaju me u sobu. Bolovi nestaju. Prvo ustajanje, padam u nesvest! Posle toga nisam smela da ustanem. Prvo ustajanje nakon 7-8 sati sa sestrom, i sve je u redu. Međutim, kada je došao trenutak da dojim svoje dete, e tu je prava havarija. Kako koja sestra dolazi, ulazi u sobu i stiska mi bradavicu, da vidi da li imam mleka", zaključuje mama Dragana i dodaje da je jedva čekala da izađe kući kako bi se pobrinula o sebi i bebi, i da je pored svega srećna što su obe iz bolnice izašle žive i zdrave.
Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.
Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, godine) na e-mail: iskustva@yumama.com.
(Yumama)