Mama Kristina iščekuje svoj četvrti porođaj, a dok on ne krene prisetila se prethodna tri i poželela da sa ostalim ženama podeli svoje iskustvo.
Prvi put je postala majka pre sedam godina, te 2015. godine, i tada je bila vrlo uplašena. Sve kasnije bilo je lakše.
"Budim se u ranu zoru, sva mokra, vodenjak je pukao u snu. Sva uspaničena zovem doktora jer nisam sigurna da li je vodenjak u pitanju ili sam se možda upiškila u snu. Još nije bilo vreme za porođaj, bila sam 36. nedelja trudnoće. Međutim, lekar je ustanovio da je to vodenjak, spremila sam se i uputila u bolnicu", započela je svoju ispovest mama Kristina, a onda je otkrila šta ju je u tim trenucima najviše zbunjivalo:
"Stigla sam u bolnicu, javila se na prijem gde su me pregledali i rekli da sam otvorena 7 prstiju i da odmah krenem u salu. Bila sam zbunjena, pitala sam se kako je moguće da sam otvorena 7 prstiju a da ne osećam nikakve bolove niti kontrakcije. Procedura kao procedura, prošla sam pripremu, a onda su mi ponudili epidural koji sam prihvatila. Nakon 10 minuta osetila sam oštar bol, požalila sam se anesteziologu da epidural ne valja jer dok ga nisam dobila nisam osetila nikakav bol. Čovek se samo nasmejao i pozvao babicu."
Došlo je vreme da se Kristina porađa, babica je uputila šta treba da radi i kako da "gura" i nakon samo par minuta ugledala je svoju princezu. Zdravu bebu koja je na porođaju dobila ocenu 10 iako je došla mesec dana ranije.
Nakon nekog vremena Kristina je opet ostala trudna, ali ova trudnoća je bila drugačija jer je dobila visok krvni pritisak.
"U drugoj trudnoći imala sam visok pritisak zbog čega sam bila u bolnici kako bi rešili problem. Međutim, jedno jutro probudim se oko 4-5 ujutru, ponovo sva mokra kao i prvi put, i ponovo 36. nedelja trudnoće", govori nam Kristina, a onda otkriva da je ovaj put bilo manje panike jer joj je sve već bilo poznato.
"Bila sam potpuno smirena, otišla sam sebi po jednu kafu, doručkovala sam, istuširala se, a onda se polako spakovala i pozdravila sa cimerkama, a kada je doktor došao u vizitu oko 8 ujutru, rekla sam mu da je vodenjak pukao. Ni ovog puta nisam osećala bolove ni kontrakcije. Brinulo me je malo što je ponovo ista nedelja, ali znala sam da će moj sin biti dobro, kao i njegova sestra", rekla je Kristina, a onda otkrila kako je tekao njen drugi porođaj.
"Ovog puta na pregledu sam bila otvorena 6 prstiju, opet su me poslali u porodilište. Ponovo sam se odlučila na epidural koji mi je dosta pomogao, jer su mi ovog puta kontrakcije bile baš jake. Trebalo mi je još nekih 2-3 sata da se potpuno otvorim za porođaj, i uz dva napona rodila sam moje drugo čudo."
Kada je u drugoj trudnoći došla do 35. nedelje, Kristina je odlučila da se spakuje jer je bila sigurna da će i ovo dete poželeti da svet ugleda u 36. nedelji kao prethodna dva. Međutim, isti doktor joj je vodio trudnoće i zbog prethodnog iskustva i toga što živi malo dalje od bolnice, odlučio je da je zadrži kako bi bila tu kada porođaj krene.
"Već sam imala kontrakcije na CTG-u, bila sam otvorena dva prsta, plodove vode je bilo malo i svi su mislili da je porođaj blizu. Smestili su me na odeljenje patologije, gde sam, čini mi se, čekala vekovima. Svaki dan sam bila na pregledima ali jednostavno se ništa nije dešavalo. I doktor je već počeo da se šali da se ova beba predomislila, neće napolju iako se činilo da kreće", rekla je Kristina, a onda je odlučila i sama da pogura stvari.
"Već sam gubila strpljenje, nedostajala su mi deca kod kuće, a onda sam preduzela stvari za koje kažu da ubrzavaju porođaj. Šetala sam od prizemlja do 4. sprata Narodnog fronta, i to više puta dnevno, i uvek bar pola sata pre CTG pregleda, u nadi da će ovaj aparatić da promeni nešto, međutim, nije ništa. Dakle, šetanje stepenicama nije pomoglo! Zatim sam čula da je dobar ananas. Ne znam koliko kilograma ananasa sam pojela, i ništa! Čula sam i za čaj od lista maline, i pila ga danima. Međutim, pogodite... Ništa opet! Kad sam već bila u 41 nedelji i 6 dana, doktor je rekao da ne možemo više da čekamo, da beba neće napolje ali da ćemo ići na indukciju."
Mami Kristini i ovaj porođaj je bio potpuno različit, prvi put se srela sa indukcijom, a evo kakvo je njeno iskustvo.
"Otišla sam u salu, primila indukciju, primila epidural, legla potpuno mirno i čekala. Nakon manje od 20 minuta, osetila sam napone. Prvo sam pomislila da nije moguće da je tako brzo počelo, samo što sam legla, ali doktor je samo "bacio pogled" i rekao da guram. Iz jednog napona, eto moje treće sreće! Ovaj porođaj me najviše iznenadio jer se sve završilo za 20 minuta."
Kristina se osvrnula i na to da je njeno iskustvo iz klinike "Narodni front" lepo iako je čula razne priče.
"Nisam se mučila niti umirala od bolova, kako su to pojedine žene opisivale. Niko me u bolnici nije tukao, maltretirao niti vređao. Kompletno osoblje je bilo ljubazno i korektno, a nisam imala nikakvu vezu, sem toga što sam sve vreme išla kod jednog doktora. Sve je bilo u najboljem redu tokom sva tri porođaja, kao i tokom vođenja trenutne trudnoće. Zbog toga sam sigurna da će i moj četvrti porođaj proći dobro", rekla je ona, a onda poslala poruku svim budućim mamama:
"Ovim putem želim da ohrabrim i sebe za dalje, iako sam to već tri puta prošla, nikad nije svejedno. Ujedno želim da ohrabrim i druge žene, posebno one koje će prvi put postati majke. Bitno je da se ne plaše, da ne upijaju negativne komentare, loših ljudi ima u svakoj ustanovi, ne znači da tamo neko čeka baš na vas, samo hrabro, i samo napred", zaključila je mama dok čeka svoje četvrto zlato.
Mama Kristina
Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.
Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.
(Yumama)