Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

ONE SU MI POMOGLE DA VERUJEM PUTOVANJU: Mamino dirljivo pismo posvećeno babicama

Naučile su me da verujem svom telu, da verujem procesu i da verujem njima.

 Izvor: Shutterstock

Kako da vam se zahvalim? Odakle uopšte da počnem?

Dale ste mi dva najbolja dara koja bih mogla zamisliti - moju bebu i lepo porođajno iskustvo. Pomogle ste mi da donesem moje najdraže na svet.

Možda vas zanima

Verovale ste u mene.

Vi ste mi, potpuno iskreno, dale snagu da verujem u sebe.

Podelile ste intimne momente sa mnom, sa mojim suprugom, mojom majkom i sa mojim detetom. Bile ste savršeni lideri.

Porodila sam se tri puta. Svaki je bio drugačiji i poseban na neki svoj način.

Moje babice su mi pomogle da se osećam moćno i da ne paničim.

Podigle su me i pomogle mi da pomeram planine. Za većinu nas, porođaj nije nimalo lak, ni blizu. To je jedna od najtežih stvari koje sam uradila u svom životu. Ipak, to je jedno čudo i dokazuje da si jedna snažna mama.

Moje babica su mi pomogle da u sve uđem samouvereno i smireno. Moje babice su me tretirale sa poštovanjem. I nežno.
Bile su nežne, fine i to na onaj majčinski način.

Učinile su da mi bude prijatno 100 posto mog vremena.

One su me slušale, ali zaista slušale, o svim brigama.

One su bile ključni deo mog tima. Nikada se nisu postavile tako da osetim podelu na mene i njih. Uvek smo bili MI.

Moje babice su mi pomogle da verujem putovanju i da ne trošim vreme na sumnju.

Naterale su me da verujem da sam zaista snažna, neverovatna, mama borac. 

Znale su šta rade i kako da reaguju u svakoj situaciji.

Moje babice su bile smirene.

I jedna i druga su bile sa mnom u sali i donosile neki potpuni mir i pozitivnost u prostoriju. Nisu me pritiskale, niti konstantno ispitivale kako se osećam. Pustile su me da sama kažem kada sam spremna da guram i radile su zajedno sa mnom na bebinom sigurnom dolasku.

Kada sam rađala drugo dete, imali smo problem. Glava je izašla, ali su se oba ramena zaglavila. I u tom trenutku su bile potpuno smirene, ali efektne, da ja nisam ni shvatila da postoji problem.

Moja babica Aki, koja je bila šesti mesec trudnoće na mom porođaju sa prvim detetom, uradila je sve što je potrebno da moja Lusi bude živa i zdrava na mojim grudima.

Kada se prisećam svega sa porođaja,najvažnije mi je to đto su babice bile uz mene sve vreme tokom porođaja. Ne s vremena na vreme i ne samo kada je trebalo da guram. Sve vreme.

Njihovo stalno prisustvo mi je pružalo podršku, osećala sam se sigurno i spremno. Spremno da se porodim, spremno da postanem majka.

Zato, mojim dragim babicama: hvala vam što ste bile neverovatan izvor podrške i ohrabrenja tokom mog porođaja. Bile ste uz mene tada, i zauvek ste - u pričama i u mom srcu.

Pročitajte i...

Najnovije

Vesti

Porodica