- Dina Azizova je troje dece držala u izolaciji, bez slobode kretanja, uz glad, zanemarivanje i batine, dok ih je na mrežama predstavljala kao doterane lutke.
- Darina je pronašla majčin telefon, stupila u kontakt sa spoljnim svetom i sa bratom i sestrom pobegla iz kuće.
- Posle bekstva, Dina je zapalila kuću i ubila se, a David i Dijana danas žive sa Darinom, ali i dalje nose posledice godina straha.
Dina Azizova troje svoje dece držala je u gotovo potpunoj izolaciji, pretvarajući ih u žive lutke za fotografije koje je objavljivala na društvenim mrežama. Komšije su je poznavale kao urednu ženu koja lepo šije i uvek je nasmejana, ali niko nije slutio šta se događa iza zatvorenih vrata. Deci su bili uskraćeni osnovni uslovi za život – nisu smela slobodno da izlaze napolje, nisu se redovno kupala, a hrana im je bila strogo ograničena.
Kako su Darina, David i Dijana uspeli da pobegnu iz ovog pakla i kakav život danas vode?
Zid visok tri metra i život iza zatvorenih vrata
Dina Azizova rođena je u Baškiriji, a kasnije je živela u Uzbekistanu. Iza sebe je imala neuspešan brak sa muškarcem koji je mnogo pio i fizički je zlostavljao. Nakon razvoda zaljubila se u drugog muškarca, ali ljubav nije bila uzvraćena. U pokušaju da ga učini ljubomornim, udala se za Sujuna Rahmatova, prvog muškarca kojeg je upoznala, a koji je od nje bio stariji 14 godina.
Početkom dvehiljaditih porodica se preselila u Rusiju. U početku su živeli veoma skromno i često menjali mesto boravka, da bi se na kraju nastanili u okolini Čeljabinska, gde su sopstvenim rukama sagradili kuću.
Jedan od prvih Dinih zahteva bio je da njen suprug sruši kupatilo, a drvene grede iskoristi za izgradnju ograde visoke čak tri metra. Cilj je bio da niko spolja ne može da vidi šta se događa u njihovom dvorištu.
Sujun je zbog posla često bio odsutan. Radio je u smenama, otplaćivao kredite za gradnju kuće i slao novac porodici. U međuvremenu, Dina je rodila troje dece – Darinu, Davida i Dijanu. Ipak, prema navodima iz ove priče, njene misli i dalje su bile usmerene ka Ruslanu, muškarcu zbog kojeg je svojevremeno i ušla u brak sa Sujunom.
Na društvenim mrežama savršena majka, a kod kuće glad i strah
Na internetu je Dina pažljivo gradila sliku idealne majke. Koristila je nadimak povezan sa imenom muškarca u kojeg je bila zaljubljena i objavljivala veliki broj fotografija svoje dece.
Na tim slikama devojčice su uvek bile doterane, sa sređenom kosom, šminkom i raskošnim roze haljinama. I Dina je vodila računa o svom izgledu – imala je platinastoplavu kosu, upadljivu šminku i lepu odeću koju je sama šila.
Međutim, iza te pažljivo osmišljene slike krila se surova stvarnost.
Deca su bila zatvarana u kući, a majka im je zabranjivala da izlaze bez njenog odobrenja. Tvrdila je da ih školuje kod kuće, ali, prema dostupnim navodima, stvarnog obrazovanja gotovo da nije bilo. Vremenom je njihova izolacija postajala sve veća, a deca su bila zatvarana i u svojim sobama.
Njihova svakodnevica bila je obeležena glađu i zanemarivanjem. Uglavnom su jeli hleb koji su sami pekli i pili čaj. Iako je frižider bio pun hrane, nisu smeli da uzimaju šta žele. Povremeno bi im dozvolila da pojedu testeninu ili nešto povrća.
Godinama im nije dozvoljavala ni da se kupaju, a često ih je tukla kaišem. Svoje postupke pravdala je tvrdnjom da ih na taj način priprema za surov svet koji ih čeka.
Posebno potresan bio je odnos prema sinu Davidu. Nakon jedne vakcinacije, kako se navodi u priči, dečak je postao osoba sa invaliditetom i razvila mu se grba. Kada je najstarija ćerka pokušala da ubedi majku da ga odvede lekaru, Dina je to odbila. Navodno je otvoreno govorila da će, ako David ostane takav, zauvek biti uz nju i nikada je neće napustiti.
U kući je imala i veliku kolekciju Barbika – oko stotinu lutaka kojima je sama šila odeću. Deci, međutim, nije dozvoljavala da ih dodiruju. Lutke su bile deo njenog sveta, dok su njena deca za potrebe fotografisanja morala da budu doterana i našminkana kako bi izgledala poput njih.
Kada se fotografisanje završi, vraćala su se svakodnevici ispunjenoj glađu, prljavštinom i strahom.
Jedan telefon promenio je sve
Prekretnica se dogodila kada je Darina, najstarija od troje dece, slučajno pronašla majčin telefon sa pristupom internetu koji je Dina izgubila.
Darina je sakrila uređaj i počela postepeno da uspostavlja kontakt sa spoljnim svetom. Preko interneta upoznala je mladića kojem je ispričala šta se događa u njihovoj kući. On joj je obećao pomoć i ponudio im utočište.
Kada je jednog dana njihova majka otišla do pošte, troje dece iskoristilo je priliku i pobeglo.
Darina se kasnije prisećala da je, pre nego što je napustila kuću, poljubila majku i rekla joj da je voli. Dina joj je uzvratila istim rečima.
Nekoliko dana kasnije, kada nije uspela da pronađe decu, Dina je zapalila kuću i oduzela sebi život. U oproštajnom pismu izvinila se mlađoj deci, Davidu i Dijani, dok Darinu nije pomenula.
Policija je ubrzo pronašla troje mladih begunaca. Ono što su ispričali o godinama provedenim iza visoke ograde šokiralo je čak i iskusne policajce.
Prvi obrok bez straha i borba za novi život
Nakon spasavanja, David i Dijana odvedeni su u bolnicu na preglede, jer godinama nisu imali odgovarajuću medicinsku negu.
Tamo su, između ostalog, prvi put posle dugo vremena probali običnu kuvanu hranu, poput kaše, koja im je bila neverovatno ukusna. Za decu koja su godinama živela uz stroga ograničenja čak su i najjednostavnije stvari predstavljale potpuno novo iskustvo.
Ipak, izlazak iz kuće nije automatski značio i početak lakog života.
Nadležne službe za zaštitu dece razmatrale su mogućnost da David i Dijana budu smešteni u dom. Darina, koja je tada imala 20 godina, nije odmah dobila priliku da preuzme brigu o njima. Smatralo se da je i sama nedovoljno pripremljena za samostalan život – nije znala da koristi bankovnu karticu, da se snalazi u javnom prevozu niti da obavlja neke od osnovnih kućnih poslova.
U početku su nadležni odbijali da prihvate i njenu želju da se stara o bratu i sestri, uprkos tome što je njihov otac pripremio stan.
Darina, međutim, nije odustajala. Upornim zalaganjem nastojala je da pokaže da može da obezbedi mlađima sigurnost i dom koji nikada nisu imali. Udala se i dobila dete, a prema navodima iz ove priče, David i Dijana danas žive sa njom. Njihov otac je, kako se navodi, lišen roditeljskih prava.
Rane iz prošlosti ne zarastaju preko noći
Iako su napustili kuću u kojoj su proveli detinjstvo u izolaciji, posledice svega što su preživeli nisu nestale.
Darina se i dalje suočava sa osećajem krivice zbog majčine smrti. Pita se da li je njen beg doprineo tragediji koja je usledila, iako odgovornost za Dinin izbor ne treba stavljati na pleća deteta koje je pokušavalo da spase sebe i svog brata i sestru.
Davidu i Dijani takođe je potrebno vreme da se prilagode životu izvan sveta u kojem su odrasli. Posle jedanaest godina izolacije teško im je da veruju ljudima, a povučenost i strah i dalje su deo njihove svakodnevice.
Njihova starija sestra čini sve što može da im pomogne da izgrade novi život i osete ono što im je godinama bilo uskraćeno – sigurnost, slobodu i osećaj da su voljeni.
Ova potresna priča podseća nas da iza savršenih fotografija na društvenim mrežama ne možemo uvek da vidimo stvarnost. Ponekad je iza nasmejanih lica i pažljivo odabranih kadrova skrivena patnja koju okolina dugo ne primećuje.
Zato je važno obratiti pažnju na decu, na promene u njihovom ponašanju i na situacije u kojima su im uskraćeni osnovna nega, sloboda i kontakt sa drugima. Jer za dete koje živi u strahu, ponekad upravo jedan razgovor i pružena ruka mogu da budu prvi korak ka spasenju.
U galeriji ispod pogledajte i savete psihologa o odgajanju dece:
BONUS VIDEO: